Uspon fukare

izvor: danas.rs, piše: Svetislav Basara 

Uvek se iznova treba vraćati Andriću. Sve je, brate, lepo objasnio. Mislim na onu parabolu o fukari koja u smutnim vremenima isplivava na površinu društva i – domogavši se vlasti, para i moći – upropašćava sve oko sebe. Andrić je to, vaktile, pisao o Bosni. Ali svaka mu se reč može primeniti na današnju Srbiju. Uz jednu ogradu. U davnijim vremenima vlast fukare je bila vremenski ograničena; prolazili bi nemiri, bune i ustanci i sve se vraćalo u uobičajeni poredak, a fukara završavala u apsani ili na kocu. U Srbiji, međutim, jok. Počev od Miloševićeve revolucije ološa, pa sve do današnjih dana, udružena i dobro organizovana srpska fukara drži sve konce u svojim rukama i – što bi rekao Đ. Vukadinović – „brutalno“ i uspešno nameće većini svoj neukus, odsustvo svakog stila i svoju prostačku bezobzirnost.

Da bi se taj fenomen razumeo, potrebno je, takođe iznova, pročitati Ničea i Kastorijadisa. Tajna, naime, uspeha fukare ne leži u njenoj tobožnjoj snazi. Sve su to kilavi Radovani napravljeni gladnim Crvenim banom i stoga večno gladni. Zato se i udružuju u koterije i kojekakve odbore za odbranu koječega. Zato se međusobno potpomažu i izdaju kojekakva kilava saopštenja. Prostakluk fukare je njena najbolja zaštita. Jer, da bi se ljudi od integriteta borili protiv fukare, morali bi se služiti fukarskim metodama, a i tada bi ishod borbe bio neizvestan jer se fukara ne može nadmašiti u fukarluku. Drugi prsten samozaštite fukare je nepostojanje obraza. Danas će biti komunista, jahati popove, sutra će postati nacionalista i ljubiti se s vladikama samo ako je to konjunkturno. A opet, nikada neće istinski pripadati ni tamo, ni ovamo jer je fukara, bajagi, „svoja“.

Šio mi ga Đura! Čak i kada nije na vlasti, kao što je to momentalno u Srbiji slučaj jer se ova traljava i korumpirana vlast ipak ne može okarakterisati kao fukarska, fukara nađe načina da vlada. Pozicionirali se blagovremeno kao nedremani čuvari nacionalne vatre; serdar objavio da je Prdonja vojvoda, a vojvoda-Prdonja se zakleo da je Seronja serdar. I tu se, dame i gospodo, krug zatvara. Dodijaju li nekome, pa ovaj lane da je serdar Prdonja, a da je vojvoda u stvari Seronja, odmah zagraje da se tu radi o izdajnicima, kvislinzima – razumljivo – slede i saopštenja i pročaja.

Ova vlast koja, bar za sada, nije fukarska iz nekog razloga ima bolećiv i nežan odnos prema prdonjama i seronjama. Rekao bih: previše su se nekako naši državnici odali demokratiji i političkoj korektnosti. Ima tu i kućnih prijateljstava. A ima, bogme, i koristoljublja. I još štošta. Ama ja vam kažem, a potkrepljujem Andrićem, dok se fukara ne postavi na svoje mesto – u apsanu ili na neko drugo mesto – nema ovde, jarani, nikakvog napretka.