Živa istina sa Mugileonom Podgoripartom

piše: Đakomo Galanda

Poslije nekoliko godina presretanja na ulici, slanja cvijeća, vina i poruka na njegovu adresu, fatanja veze preko njegovih dražesnih sinova, slanja poruka, konačno sam dobio poziv za intervju sa Gradonačelnikom Mugijem.

Tačnije, nakon upoznavanja Spajdermena (upravnika gradskog “Pauka”) koji mi je sredio da ne plaćam kaznu parkiranja 80€ već 5€, te noći zatražio sam mu da mi da Gradonačelnikov broj kako bi mu se lično zafalio što je odredio tako poštenog i milosrdnog lika na njegovoj poziciji. On nasjede na foru i proslijedi mi vizitku preko poruke – Mugileon Podgoriparta 069 666 666!!!

Od te noći, evo punih pola godine, svaki dan od 10 uveče do 03 ujutro sam mu slao 37 poruka raznih sadržaja, najčesće hvalospjeva njegovoj demokraturi.

Juče ujutro, dok sam pio jutarnju kafu i čitao edukativne i zanimljive ovdašnje dnevne novine, stigla mi je poruka :

Mugileon Podgoriparta Sri – 10:37
“Dođi sjutra do mene u opštinu, da završimo sa tim, ne bi li te skinuo s k…..!
Ne dođes li, je….. sam ti sve po spisku i opštinskim nepisanim zakonima”

Kafa mi zastade u grlu, novine ispadoše iz ruke i oči zacakliše od oduševljenja. Trud se isplatio. Imao je sluha za moje poruke (3 godine kasnije)!

Tog dana je bilo kišno vrijeme, ali lijepo. Taxi me dovede do ispred opštine za neku “sprdnja cijenu” i ja ga častih 15 centi uz zahvaljivanje taxiste: “Fala bate!!!“

Hodajući prema opštini, nisam mogao da vjerujem, gradonačelnik me je čekao na vratima sa još 2 gospodina, jednom gospođom i njenim psom. Gospođa je pružala ruke prema Mugiju, vjerovatno tražeći intervju poput mene, moleći ga i kumeći za makar jednu izjavu. Željela se osjećati, makar na dva minuta kao dostojanstveni novinar Šuković. Na 3 metra od njega, 2 galantna gospodina, koja kao da su iz Matrixa iskočila, išaketaše gospođu i išutiraše joj psa, stvarajući meni prolaz. Mora da je bila mnogo napadna, a ne pristojna poput mene. Gradonačelnik mi reče – “prati me, idemo odma’ da maknemo tu dusu s k….! Nećemo kafu i sok, donesite samo ratluk”. Pomislih, kako je profesionalan, autoritativan i poštovan. “Pređimo odmah na stvar i da te više nikad ne vidim, da mi više poruku ne pošaljes, a cvijeće šalji na kućnu adresu samo promijeni da bude od mene. Aj sad, pričaj sto oćeš!!!”

Prvo mu se zahvalih na prijemu i gostoljubivosti, iako ratluk ne donesoše, pa pređoh na nekoliko pitanja koja zanimaju nas novinare koji prate njegov rad, da ne kažem šta drugo…

Poslije Delte, dobićemo još jedan veliki gradski objekat, Atlas kapitol centar, koji će zbog nečijih dugova preći u opštinsko vlasništvo, pa me zanima šta će tamo biti i sta se planira otvarati?

“Ka’ što ste vjerovatno upoznati, svi vi je…. novinari i MANS, sve firme i agencije su otkazale zakup u Atlasu, pa smo mi, ustvari JA, riješili da otvorimo kafiće. Biće to pravo mjesto za život, okupljanje svih Podgoričana i crnogoraca uzrasta od 7 do 127 godina!!!”

127 godina, nemoguće???!!!

Eeeee, što? Aj ne s…, čuš nemoguće, ne prekidaj me da te neee…….! Dakle, Opština će investiratiu 135 kafića na svim katovima, uključujući i podzemni parking koji ćemo, naravno, je li, naplaćivati. Možda ubacimo i neki bioskop, kockarnicu, Carine obavezno, a imamo nekih interesovanja od strane bibliotekara i alternativnih umjetnika, kao i brejk dens dža bu igrača i to. Međutim, mislim da nemamo dovoljno prostora za sve, tako da ćemo, da ću, vodeći se tražnjom i potrebama građana, ispaliti biblioteke i ove umjetnike i to. Možda zatvoreni bazen napravimo i jos jedan gej Skvoš centar”

Dobro, a svi mi koji živimo u ovom gradu, znamo da se nesto gradi i pored mosta milenijum, pa me zanima šta se tamo planira, jer mi jeb…. novinari znamo da se ne pravi eko zgrada za evropske institucije, već da je Evropa konačno digla ruke od nas i predala Opštini sve započeto. Šta će tamo biti?

Tamo planiramo, tamo planiram, da otvorimo jedan moderan vrtić. Vrtić po najsavremenijim japanskim standardima!

Vrtić???!!!

Da, vrtić, što?! Ne prekidaj me da te neee…..!!! Dakle, vrtić za svu đecu, đe ćemo obezbijediti sva đečija igrališta, stan(m)bene jedinice, poligone za igru, interni transport i prevoz, sreću i zdravlje za svu đecu. Planirano je da čitav taj kompleks bude mali đečji svijet, priprema za kasniji odrasli život. Imaće svoja mala kola koja će voziti, gdje će morati poštovati saobraćajne znake i pravila, a ukoliko se neko pogrešno parkira, njegov roditelj će morati da plati 40€. Cijena je upola manja jer su ipak đeca u pitanju.

Da naplaćujete đeci za pogrešan parking??? U vrtiću???

Da, njihovim roditeljima, što? Ne prekidaj me da te ne…!!! Dakle, svi će oni imati privilegiju svojih kola i prevoza. Dalje, planiramo da imaju košarkaške, fudbalske i ostale sportske terene, đe će svi trenirati, ali kad se budu igrale zvanične utakmice sa drugim vrtićima, u prvi tim ulaze samo oni klinci čiji su roditelji neko i nešto. Normalno, je li ???!!!

Da,da… ne prekidam Vas!

Opština tj.grad tj. Ja, planiramo da pored ovih igrališta ubacimo i šljunak za igru kao i brdo lego kocaka. Đeca će tu imati male bagere, kamione i ostale mašine prilagođene njihovoj veličini. Oni će iskopavati pijesak iz Morače koja im je praktično na vratima vrtića, transpotrovati i prodavati. Đeca mogu zaraditi dovoljno i igrati kladionicu koja je planirana u okviru vrtića, to zaboravih da ti pomenem. Neka okušaju svoju sreću, ne gube ništa. Dalje, oformićemo stručne timove od najpametnije đece, koji će raditi na izgradnji mostova i bulevara u krugu vrtića. Onaj tim koji bude uspio najskuplje prodati napravljene mostove i bulevare, uz najmanje troškove biće pobjednik i njihovi članovi neće plaćati kaznu za nepropisno parkiranje unutar vrtića. Njihova budućnost kad odrastu je u Opštini i opštinskim sekretarijatima i agencijama. Ova đeca stiču iskustvo i biće kasnije mnogo konkurentniji kad odrastu.

Zvuči sjajno, a koliko ce to da košta?

Pet prosječnih zarada u Japanu. Ova cijena je pristupačna za 5% naših građana, što je uostalom naša ciljna grupa i grupa koja ne plaća parking u gradu. Što je normalno.

Da, da. Da pređemo dalje. A šta…

Imaš jos 2 pitanja i briši!!! Ajde brzo.

Naravno. Dakle, šta planirate sa starom zgradom Kina kulture??? Ona je ipak….

O tome smo mnogo razmišljali. Imali smo nekoliko zainteresovanih, nekoliko ideja, a viđećemo što će biti. Imali smo ideju da to bude najsavremeniji i najbolji kafić u gradu. Onda, ideja je bila da možda damo to Carinama, kako bi otvorili još jedan vrhunski kafe restoran za šminke i automehaničare. Opet su meci mali oni bibliotekari, umjetnici, dža bu brejk igrači, ali nema mjesta, premalo je. U zadnje vrijeme nam pada na pamet, mi pada na pamet, da tu otvorimo zatvoreni bazen.

Pa da, da otvorite zatvoreni bazen, a već ste zatvorili otvoreni bazen. Logično. Da…

Molim, što??!!

Ništa ništa, ne prekidam Vas, nastavite.

Dakle, ili će tu biti bazen ili neko kulturno-edukativno zdanje tipa Carine. Ali viđećemo. Imam pritisak od vlasnika fabrike cigareta iz Mojkovca da im ustupimo taj prostor za njihove poslove makar na godinu dana. To mi se ne sviđa, ali viđećemo, zavisi šta grad tj. opština ima od toga.

Tj. šta Vi imate od toga?

Molim, što??

Ne, ne , ništa. Nastavite ili da postavim poslednje pitanje.

Aj još to pitanje, pa da mi se skineš s k…..!!!

Da li se mogu parkirati ispred Art kafea, na bulevaru, a da me ne diže pauk. Što se tiče Spajdermena, on nema nista protiv, pa reko Vas da zamolim. Nije neki auto, ali bi mi bilo bas super. Onako, moćno. I ne bih Vas više smarao.

Ajde dobro, možeš. Reći ću im ja da te ne diraju. Kakav mi je Spajdermen. Aj sad da te ispratim i da te više nikad ne vidim.

Gradonačelnik me isprati do vrata, opsova par radnica usput sto nas ne pitaše za kafu i sok, a onoj što joj poruči ratluk pozva da ga sačeka u kancelariji. Napolje se bješe razvedrilo, progrijalo sunce. Dva galantna matrix gospodina opet “počistiše” gospođu sa psom kako bih ja slobodno izašao. Sav radostan i zadovoljan, spustih se niz stepenice, okrenuh da poslednji put pozdravim njega. On mi otpozdravi uz povik:

“Ne zaboravi da staviš moje ime na cvijeću…!!!!”