piše: Marko Petrović
Govorite, Maroviću!
Govorite, jer je ćutanje luksuz koji treba zaslužiti.
Govorite, zato što se bojimo tajni vlasti, jer je tajna izvor mučnine i za one koji je nose, i za one koji se boje.
Govorite, jer nam je dosta ćutanja protekle dvije decenije, jer nam je preko tjemena glava ćutanje o svemu.
Govorite, jer se nijeste pozivali na ćutanje kada Vas je točak vlasti zaobilazio.
Govorite, jer u ćutanju nijeste tražili zaklon kada ste ratovali za mir, već ste tih devedesetih itekako pričali, pričali, pričali.
Govorite, jer oni koji vjeruju u pravdu za nju se bore – riječima.
Govorite, jer ste Vi jedan od tvoraca nepravde koje, kako kažete – ima.
Govorite, jer ste dosta ćutali kada je u pitanju bila krivica onih koji su deportovali Muslimane, pripremali političku klimu za dubrovačko ratište… Tada se nijeste povlačili iz prvih političkih borbenih redova u odaje ćutanja. Tada Vas nije doticala muka, tada nije bilo riječ o Vašim sugradjanima, bratu i bratiji. Tada Vam nije bilo do ćutanja. Tada ste – huškali.
Govorite, jer baš tada, kada je trebalo ćutati, 1991.godine, Vi ste govorili – “ Srpstvo se mora braniti zajednički. U mojoj maloj Budvi ima možda vise rezervista nego u dvomilionskom Beogradu. Mi se nadamo da tako neće biti, ali to moram da kažem.” Ili, 1993. godine – “SPS ima najboljeg prvog čoveka u ovom narodu. To je čovek koji poznaje narod, koji ima sposobnosti da razume državne interese, tradicionalne i patrijarhalne dimenzije tog naroda i da svojim političkim potezima zadovolji njegove potrebe . Tada nijeste ćutali.
Govorite, jer ste dovoljno ćútali kada se u Crnoj Gori dokazivala nevinost, a ne krivica. Sada kažete i tiho ucjenjujete da vjerujete “da se u Crnoj Gori dokazuje krivica, a ne nevinost”. Sada kada se tiče Vaših. I Vašeg.
Govorite, jer ste Vi jedan od najodgovornijih koji su svojim ćutanjem i politikom učinili da Crna Gora ima institucije slabije od nečije zavisti, inata I ljutnje. Ne ćutite Vi jer vjerujete “da je Crna Gora izgradila institucije koje su jače od svačije zavisti, inata ili ljutnje”. Želite da ćutite, jer ne znate što da kažete, jer je ulog pričanja ogroman koliko i Vaše bogatstvo, Vaša poznanstva, Vaša sigurnost…
Govorite, jer ste dosta ćutali kada ste ugovarali sumnjive poslove, propale investicije, pogrešne privatizacije, zavale, avale… Kada ste od Budve pravili svoje dvorište, i dvorište za svoje.
Govorite, jer ćutanjem ubijate sudove, institucije i državu. Vaše ćutanje je zid izmedju istine i naroda.
Govorite, jer Vas vaši birači nijesu birali da ćutite, već da govorite.
Govorite, jer tužilaštvo radi u miru kada (sa)učesnici pričaju, a ne ćute. No ne ćutite Vi, kao što kažete “ jer tužilaštvo i sud treba da rade u miru”. Vi, to je jasno, želite da ćutite jer ne smijete da govorite. Ta zavjera ćutanja na koju se zaklinjete je samo nevješti salto u borbi u kojoj ste dobili – težak udarac.
Govorite, jer nam nije stalo do poezije, već do istine o svemu onome što ste zajednički ćutali – Vi i taj kojem sada ćutite.
Govorite, jer, zašto ćutati ako je istina, kako tvrdite – na vašoj strani ? Ali, ne ćutite Vi istine radi, već – sebe radi.
Govorite, jer nijeste ćutali kada ste se upoznavali, drugovali, pjevali, pili, vojevali – sa tim, kako rekoste – odgovornim ljudima koji odlučuju o slobodi vašeg brata i ostalih.
Govorite, jer ne želimo da slušamo ćutanje sada kada Vas je točak pritisnuo, kada svojim ćutanjem šaljete pritajenu bespomoćnu prijetnju – lijepom, mladom i pametnom kompanjonu.
Govorite, jer nijeste Vi, kao što rekoste, žrtva nekoga koga ne poznajete, već onoga koga itekako dobro znate. Onoga sa kime ste zajedno pričali o ratu i politici, a ćutali o odgovornosti i novcu.
Govorite, jer nije Vaše ćutanje jecaj istine, već vapaj slabijeg u borbi za očuvanje plijena.
Govorite, jer nije Vaše ćutanje poradjanje moralnih načela niti pokajanje, već obećanje i zakletva na odanost vašem klanu nad kojim se nadvio Damoklov mač – političkog brata vašeg.
Govorite, jer ćutanje je nagrada koju ne zaslužujete.
Govorite, jer ovo vaše ćutanje o kojem pričate više liči na slabašnu i nejaku opomenu.
Govorite, jer Vaše ćutanje je ništa drugo do ispitivanjue terena i opipavanje pulsa dok isčekujete sledeću kartu u igri pokera izmedju Vas i Vašeg nadredjenog, bivšeg.
Govorite, jer ćutanje zbog prijatelja, zbog partije koju ste, kako kažete, stvarali, je ćutanje na uštrb istine i pravde. To ćutanje je prikrivanje.
Govorite, i ne pozivajte se na Platonovu pećinu. To je pećina ideja, pećina duhovnosti i filosofije. Pećina prapočetka i istine. A Vi ste tipični produkt jedne druge jazbine. One – makijavelističke. One – materijalističke.
Govorite, jer Vam ne vjerujemo kada kažete da ste krivi jer nijeste znali što ste trebali znati. Znali ste Vi odlično što ste trebali znati. Znali ste, gopsodine Maroviću, i ne mislite da ćemo povjerovati u priču o Vašoj naivnosti, Vašem neznanju i Vašoj neobaviještenosti.
Govorite jer će i oni kojima ćutite morati jednog dana da govore.
Govorite, jer je kasno da ćutite.
javniservis.me 
Bravo!
Ne moram se složiti sa svim premisama, ali smatram da je odlično sročeno, i prije svega, potrebno. Jer ako naivci ipak padnu na patetičnu metafiziku grbaljsku, treba pokazati da IMA NAS koji ne pristaju na još jednu prevaru.
I da, nemam namjeru da štedim Marovića. Neću ga ni napadati ako shvatim da je zaista bespomoćan, ali od mene neće dobiti ni trunke samilosti. Svakome po zaslugama.
Sve se moze reci u dvije rechenice,
KOZE SU CHUVALE KUPUS,
A LISICE KOKOSHKE.
Kazu da nema takvih POHLEPNIKA,
kao dhjeca koja su PRAVLJENA,
SUVIJEM Q:RCEM, NA PRAZNI STOMAK I GOLE GUZICE, a takvih je 99% po CGi.
Hahaha, Milovane majstore!
A dje je bivsi premijer. Fino je namjestio da ga zaboravimo. Zavala ( neka je), poskupljenje, struje, poskupljenje hljeba, crkva na Rumiji… Svaka cast na izboru tema ( mislim na bivseg premijera).
Bravo!
eo nakon što je prošlo nekoliko dana od čuvene balade, sagledavajući više stvari – nešto se ne poklapa za ovu verziju. nešto je ipak trulo u državi danskoj.
znači, verzija ide ovako:
-milo je krenuo da odstrani marovića nakon što su bez pritiska sišli formalno sa pozicija.
(pitanje je – zašto? on ima faktički svu moć. pitanje je i kako je išlo sve to ‘bez pritiska’)
-on to radi tako što mu je zatvorio brata i saradnika, i time ga steže svilenim gajtanom (pitanje je – đe su dokazi da su zatvoreni? mediji su bili spriječeni da išta o ovome prikažu eksplicitno, a što bi marovića dotuklo)
-marović pada u letargiju zbog ovog napada i proziva liberale u dps-u i laže na sva zvona (pitanje je – zašto priča nešto što nema nikakvog smisla? i pitanje je zašto laže oko stvari koje nemaju veze s ovim?)
milo ubija čojeka u budvu koji je valjda povezan s marovićem da bi ga dodatno pritisnuo i zastrašio (pitanje je, opet – zašto? može preko sudstva, tužilaštva i slično da ga steže do mile volje. cosa nostra funkcioniše upravo na ovaj način, ali u procesu demokratizacije mafije kojem doprinos daje pa skoro sav društveni ambijent tokom mjeseca januara, milo ne može da izgleda ka cosa nostra pred eu jer se to ne slaže sa aktuelnim procesom demokratizacije mafije)
-marović prijeti đukanoviću da će možda sve ispričati o njihovom kriminalu, u antologijskim stihovima ‘zašto ćutim’ (pitanje je zašto marović javno govori milu da će možda progovorit (a i – kome progovorit sad – je dosta dobro pitanje), zašto mu nije posla sms i reka da ove oslobode inače će progovorit?)
kao epilog svega imamo scenu kao iz gladijatorskih borbi đe se dvojica bore u areni a plebs sa tribina poprskan znojem i krvlju boraca urla “sad ga loMi, sad ga loMi!” i palac okreće pu gore.
znači, epilog je da je većina naroda za dokrajčivanje sanadera marovića. epilog je da se kreten lukšić promoviše u modernog lidera crne gore na putu u eu. epilog je da SVE IDE KAKO TREBA, samo još malo pa da i milo završi kudijen je krenuo i marović.
znači reakcija od posmatrača sa strane je sasvim očekivana, i pitanje je da li je izmamljena?
konačno pitanje – da li je moguće da je ovo klasično mafijaško obračunavanje sicilijanskog tipa? ili uvod u ono što će ove 2011 ova dvojica činjeti u sklopu procesa idiotskog naziva – demokratizacija mafije…
Nije to moj wawy mafijasko obracunavanje na sicilijanski, nego na tipicno crnogorski nacin, je na celu sicilijanske mafije ne stoji boss-premjer kao u Crnoj Gori…i jos nesto: sve sam vise ubjedjena da je Milo dobro izrezirao sav ovaj film i da samo on zna, kakav ce biti kraj…a Luksic je samo sporedni glumac koji se trudi da zadovolji publiku, a ponajvise rezisera.
pa, ako milo režira, čini mi se da ne može sam već zajedno sa marovićem. ako je onda to tačno – nameće se pitanje za koga režiraju. ako se vratimo onda na onaj dil o povlačenju i mila i sveta, onda je nekako najlogičnije da režiraju da bi zaobišli neke po njih uslove dogovora koje im je zapad ponudio. drugim riječima, režiraju da zajebu ciju, između ostalih.
Kad brod tone,
KAPETAN ZAFRLJACHI PRVOG OFICIRA u more ajkulama, prije nego pokusha plivat do obale, koju ne nazire golijem okom.
Okrshaj kod OK ZAVALE,
ili obrachun u 5 do 12 za JUMU,
“otU da mU izdUshu GUMU, za malu SUMU.
Neka govori al’ nek prvo napiše neki riječnik i objavi ga, da ga odmah razumijemo što je rekao, a ne da prodje par godina kad nam bar dio bude jasan;)
wawy polazna premisa ti je pogrešna- nije EU oba pritisnula da se povuku, već je Milaš pritisnuo Cvetozara.
A to da je scenario izrežiran i jeste, samo što glavne glumce niko nije pitao oće li uloge sužanja, pa mi se po malo taj dio melodrame i sviđa.
“poluludi Detlić, on 4. Februar 2011. at 2:35 pm said:
wawy polazna premisa ti je pogrešna- nije EU oba pritisnula da se povuku, već je Milaš pritisnuo Cvetozara.”
ne vjerujem, jer je bilo sinhronizovano, gotovo istovremeno povlačenje obojice.