Cijela kriza je proizvod pohlepe. Pohlepa je danas prevladavajuća vrijednost u svijetu i ako se tako nastavi, s nama je svršeno
izvor: h-alter.org, democracynow.org 
“Ekonomija treba služiti ljudima, a ne ljudi ekonomiji”, kaže čileanski ekonomist Manfred Max-Neef koji je međunarodno priznanje zaslužio pisanjem o razvojnim alternativama. Osvojio je Right Livelihood Award, nagradu koja se naziva i alternativnim Nobelom, još 1983. Povodom 30 godina dodjeljivanja te nagrade intervjuirala ga je Amy Goodman za Democracy Now!
Što je “ekonomija bosih nogu”?
To je metafora, ali metafora koja je proizašla iz konkretnog iskustva. Deset godina sam radio u područjima ekstremnog siromaštva u različitim dijelovima Južne Amerike. Jednoga dana u indijanskom selu u peruanskom gorju je jako kišilo. Stajao sam u slamu, a preko puta mene u blatu je stajao drugi čovjek. Pogledali smo se. On, nizak tip, mršav, gladan, bez posla, uzdržava petero djece, ženu i baku. I ja, fini ekonomist koji je predavao na Berkeleyu. Gledali smo jedan drugoga i ja sam iznenada shvatio da nemam ništa koherentno za reći tom čovjeku, da je sav moj jezik kao ekonomista potpuno beskoristan. Zar da mu kažem da bude sretan zato što je BDP porastao za pet posto ili nešto takvo? Otkrio sam da nemam jezika i da ga moram ponovo otkriti. To je podrijetlo metafore bosonoge ekonomije, a konkretno znači što ekonomist mora vježbati, mora se usuditi stati u blato. Ekonomisti studiraju i analiziraju siromaštvo iz svojih lijepih ureda. Imaju sve statistike i rade modele, znaju sve što se može znati o siromaštvu, ali ga ne razumiju. I to je osnovni problem koji je potpuno promijenio moj život kao ekonomista i potaknuo me da tražim drugačiji jezik.
Kako primjenjujete takvu ekonomiju proizašlu iz iskustva siromaštva?
Stvari su puno dublje. Nema recepta koje vi u Americi toliko volite, petnaest koraka do rješenja i slično. Dosegli smo točku u evoluciji kada znamo mnogo, a razumijemo vrlo malo. Nikada u ljudskoj povijesti nije postojala takva akumulacija znanja kao zadnjih sto godina. Ali pogledajmo sebe. Za što služi to znanje, što smo učinili s njim? Poanta je da znanje samo po sebi nije dovoljno, manjka nam razumijevanje. Recimo da ste prostudirali sve, s teološkog, antropološkog, biološkog pa čak i biokemijskog polazišta, o ljudskom fenomenu koji se zove ljubav i pretpostavite da znate sve. Međutim, dok se ne zaljubite, ljubav ne možete razumjeti, što znači da možete razumjeti samo ono čega postanete dio. Kada pripadaš možeš razumjeti, kada si odvojen, možeš akumulirati znanje što je bila funkcija znanosti. Znanost je podijeljena u dijelove, ali razumijevanje je holistično. Ekonomisti studiraju i analiziraju siromaštvo iz svojih lijepih ureda. Imaju sve statistike i rade modele, znaju sve što se može znati o siromaštvu, ali ga ne razumijuI to se zbiva i sa siromaštvom. Ja sam u konačnici nešto i razumio jer sam bio tamo, živio sam sa siromašnima, jeo s njima, spavao s njima. Shvatio sam da postoje drugačije vrijednosti i principi i da možete naučiti fantastične stvari tamo gdje to ne biste očekivali. Od siromašnih sam naučio mnogo više nego na sveučilištu, ali jako malo ljudi ima takvo iskustvo. Ako se ne gleda izvana već uči iznutra, naučite sjajne stvari. Ljudi koji žele raditi na iskorjenjivanju siromaštva ne znaju da je u siromaštvu enormna kreativnost. Ne možete biti idiot ako želite preživjeti. Kreativnost je konstantna. Zatim suradnja, međusobna pomoć, izvanredne stvari koje se više ne nalaze u dominantnom društvu, individualističkom, egoističnom, pohlepnom, potpuno suprotnom. Ponekad je šok da nađete mnogo sretnije ljude u siromaštvu nego u svojoj okolini. To znači da siromaštvo nije samo pitanje novca. Mnogo je kompleksnije.
Kako putujete između svjetova? Kada ste živjeli u zajednicama u kojima ste tako puno naučili, što su ti ljudi pitali vas?
Mi sebe precjenjujemo. Mislimo da svi žele biti poput nas, da će oni siromašniji nadići svoje probleme ako postanu što više nalik nama, a to je glupost. Mogu vam dati puno primjera. Na primjer, susretao sam se često po Južnoj Americi s mladim ljudima koji volontiraju u Mirovnom korpusu, dragi mladi ljudi. Jednom su neki od njih ženi koja je ručno plela dva poncha tjedno poklonili stroj kako bi brže radila. Kada su se nekoliko mjeseci kasnije vratili pitali su je da li sada plete deset poncha tjedno, a ona je rekla da je još uvijek na dva, da njoj više ne treba. U našem okruženju moraš raditi uvijek više i više. Izgubili smo osjećaj za vrijednost koju ima vrijeme provedeno u uživanju ili razvijanju odnosa s prijateljima.
Što moramo promijeniti?
Gotovo sve. Dramatično smo glupi. Sistematično se ponašamo suprotno od dokaza koje imamo. Znamo točno što ne bismo trebali činiti, a i veliki političari znaju točno što ne treba raditi, ali svejedno to čine. Ne znam kako to promijeniti, ali definicija gluposti je ponašati se protiv dokaza. Jedino možemo biti sigurni da dolazi slijedeća kriza, dvaput jača. I da za tu krizu novca više neće biti i to će biti posljedica sistematične ljudske gluposti. Zašto se toliko boje promijeniti, umjesto da prekinu obrasce, akceleriraju ih. Bojim se onoga što dolazi.
Potreban nam je potpuno novi koncept ekonomije. Ova je ekonomija luda i otrovna. Ja sam ekonomist, ali se borim protiv ekonomije kakva se poučava i prakticira. Borim se već gotovo četrdeset godina jer je to apsurdna ekonomija koja nema nikakve veze sa stvarnim životom. Sve je izmišljotina. Uvjeravaju nas da ako model ne radi, to nije zato što je model pogrešan već zato što nas stvarnost vara. Poučava se neoklasična ekonomija, čiji je potomak neoliberalna ekonomija. A neoklasična ekonomija potječe iz 19. stoljeća. Trebamo li riješiti probleme 21. stoljeća koji nemaju presedana s modelima iz 19. stoljeća? Nemamo više fiziku iz 19. stoljeća, ni biologiju, ni inženjerstvo, ni ništa drugo. Jedino područje u kojem smo zaostali u 19. stoljeću je ekonomija, što je elementarni apsurd, a mainstream mediji nas uvjeravaju da tako i treba biti.
Kako bi izbjegli katastrofu, da ste u poziciji moći, što biste učinili?
Problem počinje na sveučilištima. Sveučilišta su postala suučesnik u održavanju svijeta kakvog ne želimo. Ako ne učite nešto drugo studente ekonomije, kako očekivati od njih da promijene nešto kao profesionalci. Kada sam ja studirao u ranim pedesetima, bilo je drugačije. Imali smo bazične kolegije kao povijest ekonomske misli koji više ne postoje u curriculumu, kao da nije bitno znati što su ekonomisti prije našeg vremena mislili. To je arogancija.Sveučilišta su postala suučesnik u održavanju svijeta kakvog ne želimo. Ako ne učite nešto drugo studente ekonomije, kako očekivati od njih da promijene nešto kao profesionalciOno što znamo sada vrijedi za zauvijek? Tu prestaje biti znanost i postaje religija. To je neoliberalna ekonomija danas.
Trebamo kultivirane ekonomiste koji znaju otkuda potječu, kako su se ideje razvijale. Drugo, trebamo ekonomiju koja vrlo jasno razumije sebe kao podsistem šireg sustava koji je konačan, biosfere, te je po tome beskonačan rast nemoguć. I treće, trebamo sustav koji razumije da ne može funkcionirati bez ozbiljnosti ekosustava. Ekonomisti ne znaju ništa o ekosustavu. Ne znaju ništa o termodinamici, ni o bioraznolikosti. U tom su pogledu totalni ignoranti, a ja stvarno ne vidim da bi ekonomistu nanijelo štetu ako bi znao da ako pčele izumru, on bi izumro također, jer ne bi bilo više hrane za njega. Ali ekonomisti ne znaju da mi ovisimo o prirodi u potpunosti. Za njih je priroda podsustav ekonomije što je sasvim ludo.
Zatim, treba dovesti potrošnju bliže proizvodnji. Ja živim na dubokom jugu Čilea, fantastičnom području za proizvodnju mliječnih proizvoda. Međutim, u hotelu u kojem sam bio prije nekoliko mjeseci za doručak sam dobio maslac iz Novog Zelanda. Nije li to ludo? A zašto? Zato što ekonomisti ne znaju kako izračunati stvarne troškove. Dovesti masalc s udaljenosti od 20 000 kilometara na mjesto gdje se proizvodi jako dobar maslac pod izgovorom da je jeftiniji je kolosalna glupost, zato što ne uzima u obzir koji je utjecaj na okoliš imalo 20 000 kilometara transporta. I uz to jeftiniji je zato što je subvencioniran tako da je jasno da je ovo slučaj u kojem cijene nikad reći istinu. Sve su to trikovi koji čine strašne štete. Ako se potrošnja približi potrošnji, jest ćemo kvalitetniju hranu. Znat ćemo otkuda dolazi. Možda ćemo poznavati osobu koja ju je proizvela. Tako se stvar humanizira, ali praksa ekonomista danas je totalno dehumanizirana.
Ne mislite li da će nas Zemlja natjerati na drugačiji način razmišljanja, da se bližimo kraju?
Neki utjecajni znanstvenici tvrde slično, ali ja nisam još stigao do te točke. Ne mislim da je konačna presuda da za nekoliko desetljeća čovječanstva više neće biti, ali nismo ni daleko. Reći ću da smo prešli jednu od tri rijeke. Zastrašujuće je kako se količina katastrofa gomila posvuda u svim manifestacijama, oluje, potresi, erupcije vulkana, Zastrašujuće je, ali mi i dalje nastavljamo istim putem.
Dakle, što vam daje nadu? U svemu što ukazuje na naš izravni put u katastrofu što je kompenzacijska sila?
Ne znam. To je samo nada. Vjerujem da, ako će se nešto uistinu promijeniti, tome će prethoditi nešto još dramatičnije, na žalost, te će onda možda biti naše reakcije. Majanski kalendar, na primjer, govori o 2012., da će se 21. prosinca 2012. velike stvari dogoditi. Ne znam što bi to moglo biti, ali možda se nešto dogodi pa započnemo novu eru malo prosvjetljeniji.
Što ste naučili u siromašnim zajednicama u kojima ste živjeli što vam daje tu nadu?
Solidarnost među ljudima, respekt za druge, međusobna pomoć. Bez pohlepe. Ta je “vrijednost” odsutna u siromaštvu, a pomislili bi ste da će pohlepe tamo biti više nego drugdje, da pohlepa pripada ljudima koji nemaju ništa. Međutim, upravo je suprotno, što imaš više, postaješ pohlepniji. Cijela ta kriza proizvod je pohlepe. Pohlepa je prevladavajuća vrijednost u svijetu danas i dok god se tako nastavi, s nama je svršeno.
Koja biste načela vi učili mlade ekonomiste?
Principi ekonomije kakva bi trebala biti bazirani su na pet postulata i jednoj fundamentalnoj vrijednosti. Prvo, ekonomija treba služiti ljudima, a ne da ljudi služe ekonomiji. Drugo, razvoj se tiče ljudi, a ne objekata. Treće, rast nije istoznačan razvoju, a razvoj ne podrazumijeva nužno rast. Četvrto, nikakva ekonomija nije moguća bez ekosustava. Peto, ekonomija je podsustav većeg konačnog sustava, biosfere, te time beskonačan rast nije moguć.
Kada je u pitanju ekonomski interes, mi zaboravimo život i to ne samo drugih bića, već i ljudskih Fundamentalna vrijednost koja bi podržala novu ekonomiju trebala bi biti da nikakav ekonomski interes nikada ne može biti iznad važnosti života. Kada kažem život, ne mislim samo na ljudska bića, zato što je za mene u središtu čudo života u svim svojim manifestacijama. Ali kada je u pitanju ekonomski interes, mi zaboravimo život, ne samo drugih bića, već i ljudskih. Ako se prijeđe ta lista, od jedne točke do druge, vidimo da je ono što je danas na djelu potpuno suprotno svakoj točki.
Možete li nam pobliže objasniti treću točku, rast i razvoj?
Rast je kvantitativna akumulacija. Razvoj je oslobađanje kreativnih mogućnosti. Svaki živući sustav u prirodi raste do određene točke i zatim prestaje rasti. Vi ne rastete više, kao ni ja. Ali i dalje se razvijamo. U protivnom ne bismo sada ovdje razgovarali. Dakle, razvoj nema granica. Rast ima granicu. To je jako velika stvar koju ekonomisti i političari ne razumiju. Kada je u pitanju ekonomski interes, mi zaboravimo život i to ne samo drugih bića, već i ljudskihOni su opsjednuti fetišem gospodarskog rasta.
Autor sam poznate hipoteze praga, koja kaže da u svakom društvu postoji razdoblje u kojem gospodarski rast, konvencionalno shvaćen ili ne, dovodi do poboljšanja kvalitete života. Ali samo do određene granice, praga iza kojeg, ako se rast nastavi, kvaliteta života počinje opadati. To je situacija u kojoj se sada nalazimo.
SAD je najdramatičniji primjer koji možete pronaći. Naslov jednog od poglavlja moje knjige Raskrinkana ekonomija, koja će biti objavljena ovoga mjeseca u Engleskoj, je Sjedinjene Države, podrazvijena nacija, što je nova kategorija. Imamo razvijene, podrazvijene i one u razvoju. A SAD je primjer zemlje, u kojoj jedan posto Amerikanaca živi sve bolje i bolje, a 99 posto lošije, u svim vrstama manifestacija. Postoje tisuće ljudi koji spavaju u automobilu parkiranom ispred kuće koja je nekoć bila njihova kuća. Milijuni ljudi su sve izgubili. No, špekulantima koji su proizveli cijeli nered je fantastično. Nemaju nikakvih problema.
Kako biste to preokrenuli?
Ne znam kako to okrenuti. Okrenut će se samo od sebe na katastrofični način. Možda milijuni ljudi odjednom izađu na ulice u SAD-u i počnu razbijati. Situacija je apsolutno dramatična. To bi trebala biti najmoćnija zemlja na svijetu, a čak i u ovakvim uvjetima nastavlja s tim glupim ratovima, troše sve više, više milijuna i trilijuna. Trinaest milijardi dolara za špekulante, a nijedan cent za ljude koji su izgubili svoje domove. Kakva je to logika?
javniservis.me 
Nadam se samo da će 2011 svi siromasi konačno izumrijeti da bi mi bogati mogli normalno da živimo bez stresa od revolucije tih neradnika i lezilebovića…
*2012,
imas istomisljenika, zaista su postali prenaporni.
Zaboravljate da je poenta bogatstva – siromastvo. Koja je svrha biti bogat ako nemate reper u vidu siromastva? Nista kao pogled na sirotinju ne govori koliko Vam je ustvari dobro.
Ma Ne! to je pravo uživanje…;)
Tako jednostavno i razumljivo objašnjenje,za svakog onog ko psihu ima:)Mislim da bi čileanski ekonomist najgore prošao na našem području,Ljudi bi ga srdačno dočekali,većina,bez obzira kojem sloju pripadali,i čovjeku bi mnoga dosadašnja istraživanja pala u vodu.Ovdje ne pomaže ni iskustvo stručnjaka,dok se ljudi sami sa sobom ne sastave.A,sigurna sam i da je pohlepa tamo,tj.kod onih koji imaju više i kod onih koji su naučili olako da dobijaju,sve im je postalo malo!I neka u 2012 svi radnici imaju onoliko koliko i ja:),a onima koji ne želi da rade poželjet ću sretan put i ostanak u Americi:)
U svoj ovoj situaciji, koja nije od juce i koja je bila vidljiva godinama ranije, cak i iz nase zabite lokalne intelektualne i narusene profesionalne eticke perspektive, zadovoljstvo koje, ipak, mogu da imam jeste sto o ovim stvarima nisam cutala i sto sam se borila i borim za kriticki pristup ekonomskoj struci i ulozi koju igraju intelektualci, akademici, profesori, dr, mr, mediji, institucije i sl.
Ispred suvog znanja stavljam kriticki odnos prema njemu, etiku prilikom njegove primjene i holisticki pristup. Znanje, naravno, cijenim, ali istovremeno i dovodim u pitanje, uvazavajuci epistemoloski problem regresije i nacine da se on prevazidje, bilo preko infinitizma, fundacionalizma ili koherencionizma (ovo da ispadnem malo pametna, ali vjerujte, malo koga u Montenegru interesuju ove stvari).
Takodje, cinim sve sto je u mojoj moci da na postavljenu temu efektivno i smisleno djelujem, u okruzenju u kojem zivim. To cesto biva sasvim pogresno shvaceno, sto iz neznanja, sto iz nespremnosti da se suocimo sa neznanjem, a sto iz pragmaticnih razloga da se ne izgube materijalne pogodnosti.
Kako stvari mijenjati? Znam sto je meni ciniti – nastojati da se ponasam u skladu sa principima koji su i visi, i siri, i dublji, odnosno obuhvatniji od pukih ekonomskih principa reduciranih na neoklasicnu ekonomsku misao, a pragmaticno istorijski produzenu na neoliberalnu globalnu praksu, i to ne samo kad je rijec o struci vec i o ostalim aspektima covjekovog bivstvovanja.
Moze se nekome uciniti da “propovijedam” protiv ekonomije, ali se ustvari zalazem za adekvatno mjesto ekonomije u covjekovom svijetu, koji pored materijalne ima i biolosku, i dusevnu, i duhovnu, i emotivnu komponentu, a opet je taj covjekov svijet samo zrnce u nama nepoznatom kosmosu.
Podjesticu na rijeci Viktora Frankla koji kaze da je za buducnost jedne nacije (dodala bih, covjecanstva) od prirodne i nuklearne katastrofe pogubnija moralna katastrofa i dodajem – iako se na individualnom nivou nekome moze, na kratak rok, uciniti da moze da profitira na bazi lazi i prevare, a na socijalnom nivou da se cak izgradi citav sistem koji se bazira na pretpostavci sebicnosti ljudske prirode, ipak su i pojedinacan ljudski zivot i istorijsko pamcenje dovoljno dugi, a epistemologija dovoljno razvijena, da dovedu u pitanje pouzdanost ove pretpostavke i na njoj zasnovanom stanovistu o konacnosti sadasnjeg poretka stvari (“kraja istorije”). Srecom!
Dakle, ja se nadam i vjerujem u “ostatak” ljudske prirode, u ono sto nam je jos uvijek nepoznato ili bar u ono sto autor u ovom tekstu kaze:
“Solidarnost među ljudima, respekt za druge, međusobna pomoć. Bez pohlepe.”
Pozdravljam postovane ucesnike ovog bloga i zelim vam svaku srecu!
Prvo da VAS pozdravim,
i da Vam zahvalim na ucheshcu o ovoj vaznoj TEMI,
vjerujem da dijelim radost sa vecinom uchesnika i simpatizera ovog PORTALA, i da je svim velika chast i pobjeda, da ugostimo PERSONU VASHEG FORMATA I UGLEDA.
DOBRO NAM DOSHLI I BOLJE NAS NASHLI, sa VAMA ce i PORTAL biti bolji, josh Mishko Djukic da navrati na chashu razgovora.
infinitizma, fundacionalizma ili koherencionizma
E sad mi kazi, koji od ovih termina sadrzi BRSKUT, moju Vukojebinu, dhje je nekad srecno&skromno zivjelo nekoliko hiljada POSHTENIH BRSKUCANA, bez apoteke, doma zdravlja i bolnice,
jer nijesu imali vremena da idu na BOLOVANJE, a malo su i bolovali jer su se kretali i radili od ZRAKA DO MRAKA, danas shede po chekaonica, domova zdravlja i leze po bolnica u PODGORICU, i chekaju peMziju invalidsku , borachku ili socijalnu pomoc,
ima li EKONOMSKE NAUKE koja moze izrachunat SHTETU,
za DRUSHTVENU ZAJEDNICU od takve migracije ?????
I korist od stvaranja uslova za ZIVOT, tamo na RODNOJ-PLODNOJ GRUDI ????
Zahvaljujem, postovani Milovane!
Ima odgovora, kako nema. Jedan se “krije” u, na primjer, onome sto pokazuje index HDI (human development index), koji mnogo vise govori o stanju i ekonomije i nacije od GDP-ja. Ima i Quality of life index, zatim , Environmental Sustainability Index (ESI), Sustainable Development Index (SDI), Wellbeing Index (WI), … ali u rukama je onih koji drze poluge moci koju ce sliku da nam prikazu.
Znam koliko se samo Vlada CG opirala da se napravi Izjestaj za CG o humanom rezvoju (HDR), zatim da se napravi smislena PRSP strategija (Strategija za smanjenje siromastva), sto bi obuhvatilo sve aspekte koje pominjete, rangirano, sa planom aktivnosti i, sto je jako vazno, sa izvorima finansiranja, sto mi omogucilo uvod u kontrolu upotrebe ovih sredstava (to se zove MTEF, Medium-term expenditure framework).
Sve to moze, ako se hoce smijeniti postojeci sistem vrijednosti, a ne samo vlast.
Pozdrav, jos jednom, neumornom aktivisti!
Veliki pozdrav poštovanoj Mirjani!Obradovali ste me i potvrdili moje uvjerenje da se nalazim na pravom mjestu.Sve najbolje!
Like! :)
Predlazem urednistvu da komentar prof. Kuljak postavi kao temu.
Da dodam, ako prof. Kuljak jednog dana, nakon kraja diktatorskog rezima, odluci da se kandiduje za mjesto predsjednika (ili bilo koje drugo) ove zapustene drzave, po prvi put cu upotrebiti svoje glasacko pravo i opredijeliti se za nju (a mislim da je poznata moja kulturoloska i svaka druga provenijencija). Mislim da je prof. Kuljak jedna od rijetkih javnih licnosti koje su ostale “ciste”, nikada se u njenom diskursu nije mogao primijetiti neki nacionalisticki (ili sovinisisticki) prizvuk, koji cesto karakterise djelovanje raznih javnih javnih djelatnika, NVO i sl. Osim toga, strucna je osoba, poznaje ekonomiju i zna o cemu prica.
S postovanjem,
Zahvaljujem! Istovremeno, osjecam veliku dozu odgovornosti za povjerenje koje ukazujete. Ono je obostrano.
Kaze se da je jedini kontinuitet u ljudskom drustvu kontinuitet promjena. Ja smatram da je to najveca budalastina koja je ikad izrecena. Koje su to konkretno promjene koje su se desile? Ako pod promjenama podrazumijevamo nebodere, napucane automobile i patike sa treperecim svijetlom na njima, onda je to ok. Medjutim, ljudi se kao vrsta nisu promijenili za milimetar od nastanka. Konstantno pljackanje, ubijanje i sistematsko umrezavanje na liniji zla je kontinuitet. Mozda se moze rece da je zapravo jedini pravi kontinuitet – kontinuitet nepravde, zbog efekta umrezavanja prvih na druge.
Kada pogledamo istoriju civilizacije, kada su to zapravo nastajale „promjene”? Iskljucivo kada jedna grupa ljudi dovede drugu grupu ljudi do kraja. Kad im uzmu i poslednje parce hleba, naprave od cerki prostitutke i izbace ih na ulicu. Toga trenutka ljudi pocinju da se bude. Po pravilu, „budjenje” se manifestuje divljanjem, ubijanjem i ostalim vrstama i podvrstama destrukcije. Tako ce biti i ovoga puta. Nije jos doslo do praga trpnje. Kazu da ljudi vise nemaju osjecaj zajednistva… Kada su to imali osjecaj zajednistva? Kada su to ljudi bili eticki opremljeni da se udruzuju po istim principima? Udruzivali su se iskljucivo kada je svaki pojedinacno bio doveden u nepodnosljivu situaciju i to toliko duboko da nema sta da izgubi. Onda jedan podivlja, ostali reaguju.
Nakon ove “reakcije” dolaze promjene. Problem je sto ljudi ne vole da se nadju u situaciji kada treba da povedu psiholosku bitku. Prosto, ljudi ne vole da razmisljaju. Oni nemaju potrebu da mijenjaju, oni imaju potrebu da uniste izvor svoje mizerije. Jednostavnije, oni zele da se osvete. Kad to po njihovom misljenju obave (ubiju Kralja i par savjetnika) razularene mase izduse. U trenutku kada zapravo dosegnu prag promjena, stvori se efekat izvlacenja napojnog kabla iz uticnice. Onda se pojavi druga grupa (po pravilu manjina, uvijek je manjina) i predlozi put progresa koji vecina, bez razmisljanja, sa odusevljenjem prihvati. Zatim sve ispocetka. Represija i otimacina ne pocinje odmah jer novo-dosla ekipa ne vlada potrebnim znanjem. Sustinski, ideja “promjena” je bitka dvije manjinske grupa za vlast nad resursima. Ostali su statisti koji po potrebi zapale katedralu i masakriraju Kralja. Vrlo cesto, u nemogucnosti da se dosegne znanje vladanja, nova ekipa prizove staru u pomoc.
Nista se nece promijeniti jer ljudi ne zele da se promijene. Ako ne pretpostavimo da je ljudska vrsta limitirana, onda jednostavno nisu dovedeni do kraja. Slicno je sa Crnom Gorom. Svi vide sto se desava i ljudima ugrozenim poplavama i radnicima Zeljezare kao i odnosom Vlasti prema ovom problemu. Medjutim, ne udruzuju se. Ostali nisu dovedeni do kraja – imaju sta da izgube. Naravno, vrijednost stvari koje posjeduju je individualna funkcija.
Poshtovani Stefane,
Ovo racionalno protestansko Dansko drushtvo, je imalo prevrata sa Luterijancima i smanjivala uticaj i imovinu KATOLICHKE CRKVE prije 500 godina, smanjili uticaj MONARHA prije jednog vijeka, pod uticajem Francuske revolucije, bali u kontinuitetu DRZE KRALJA ili KRALJICU za CEREMONIJU, isprate Njemce i Hitlera bez mnogo zrtava, podijele teret da malo njih ima PREVISHE, a josh manje onih koji imaju PREMALO.
Najbogatijih 10% napune BUDZET 19 puta vishe od 10% najsiromashnijih, jak je uticaj GLOBALISTA I JAMERIKE,
ali se odhje vlast mijenja chesto voljom naroda, od DESNE DO LIJEVE STRANE u vishe etapa potonji vijek,
BEZ REVOLUCIJA; POGIBIJA I VELIKIH PLJACHKI.
O zajednishtvu ili individualizaciji se moze raspravljat, familije se raspadaju i svako se zatvara u svoja chetiri zida, od mojh petoro chetvoro ima svoje stanove, nazovu kad im opane vodostaj u TAKULJIN, ali i ja UZIVAM U SVOM DRUSHTVU KAD SAM SAM SA SOBOM,
mnogi ce reci da sam u loshem dRUSHTVU, ali meni je vazno da se dobro osjecam u svom AUTIZMU, ne volim kolektive i velika drushtva, dhje niko nikoga ne chuje, no gledaju ko njih gleda i jeli ih neko primijetio sa novim prnjama i krpama.
Postovani her Jankovicu,
Upravo istorija Danske govori o istom sablonu – poceli su da se bude kad su ih satjerali u cosak. Mozda je cak i poenta koju gore iznosi cileanski ekonomista primenjiva i na skandinavske narode – sto su tezi uslovi zivota, ljudi razvijaju osjecaj paznje jedni prema drugima. Prije izmisljanja centralnog grijanja, sklon sam da vjerujem da zivot na tom prostoru nije bio nimalo jednostavan. Ipak, mislim da ta briga jedni o drugima nije pitanje etike vec opstanka. O danskom castoljublju ne bih trosio rijeci, jer je to drustvo sa robovlasnickom istorijom i za moje moralne standarde, to je previse. Vidite, onoga trenutka kad su malo stali na noge, pozeljeli su da stanu jos stabilnije, podjarmljujuci druge da rade za njih. To se stanje svijesti tesko mijenja. Generalno mi nije ni zanimljivo kad neki narodi mijenjaju religiozna uvjerenja na temelju ekonomskih cinjenica. Francuzi su morali dizati revolucije kad su dolazili do momenata u kojima plemstvo nije bilo ni svjesno postojanja ostalog naroda mimo ideje o masi kao predmetu oporezovanja.
Koliko je jedinstvo naroda govori i slucaj covjeka iz Vikiliksa, koji za nekoriscenje kondoma postaje optuzen za silovanje dok Svedska, sinonim socijalne svijesti nema ni rijec da kaze na to. To sto pojedinci progovaraju ne znaci nista – u tom pogledu cak ni Crna Gora ne zaostaje. Ovdje takodje ima pojedinaca i organizacija koji/e otvaraju usta. Cak cesce nego u mnogim zapadnim drustvima. Narocito ako uzmemo u obzir broj stanovnika.
Ono sto nauka danas radi jeste bojanje cinjenica. Studenti studiraju revolucije i revolucionarne pokrete, ali se iz lekcija izbacio dio koji se sustinski bavi uzrokom tih drustvenih pojava. U svega par recenica se objasni, recimo, da je zivot u Francuskoj bio tezak pa su se ljudi dali u promjene, a zatim se lekcija bavi organizacionim problemima. Zivot u zapadnom svijetu je kroz istoriju bio veoma tezak, s razlikom da je nama muku zadavao strani faktor a njima najcesce unutrasnji. Stavise, toliko je ocigledna bila nepravda u tim drustvima da bi se i zglavkari digli na ustanak. Kralj Nikola je npr. imao jedan skromni dvorac (u skladu sa ekonomskom moci Crne Gore i njegovom pohlepom), ali su ljudi zivjeli u nekakve mrcene kamene/zidane kuce. Francuski je narod zivio na gomilu u drvenim kucama do kojih se dolazilo kaljugom, dok je vladajuca familija zivjela u palatama koje i danas predstavljaju spomenike civilizacije i kulture. Analogno, njihova je frustracija bila veca, a i uzimalo im se vise – trebalo je sagraditi sve te velelepne zgrade. Ispada da danasnji status zahvaljuju velicine pohlepe svojih vladara. Sto su bili pohlepniji, ranije su ih dovodili do ivice.
Sjajna opservacija Stefane, slažem se potpuno sa suštinom. Ovo zadnje za zdanja što kažeš, aj recimo pogledajmo Rim i Veneciju i svu tu ljepotu, odma pada na pamet – od kog novca je to izgrađeno, kome je otet novac da bi se napravilo nešto takvo. I tačno, u pitanju je pranje istorije. Npr, na podatak o masovnom uzgajanju marihuane u USA kao vrlo bitnom proizvodu u tadašnjoj ekonomiji sam sasvim slučajno naišao, a to recimo nećeš nać u zvaničnim istorijskim spisima. Pojam mejnstrima se i ođe, u istoriografiji, pokazao kao i u drugim oblastima, medijima, umjetnosti, i sl kao poguban, kao onaj koji ne donosi ništa drugo osim ono što trenutno odgovara onima na vrhu ljestvice.
Sa velikim zadovoljstvom primjecujem da je postovana prof.Kuljak stigla na nas portal.Smatram to velikom afirmacijom za javniservis.me kao i svojom licnom satisfakcijom.Ispade sad da se hvalim.Paa…hvalim se!
Poshtovani Gospodine Popovicu,
Otvorene su mnoge teme za koje je potrebno vishe znanja od ovog skromnog shto sam volonterski stekao prateci zbivanja i predavanja pametnijih od mene,
ali uspjeh vikinga u pohodima bez komandanta i vodje, bazirana saradnja na zajednishtvu i uspjeh danske dijaspore u us of a, koja je prenijela ZAJEDNISHTVO U JAMERIKU, prve ZEMLJORADNICHKE ZADRUGE poslije Poljske prije sto godina, u kojima je onaj sa sto hektara i sto krava imao samo jedan glas, kao i onaj sa jednim hektarem i jednom kravom.
OSJECAJ za ZAJEDNISHTVO; PRAVDU; JEDNAKOST I SOLIDARNOST I POSHTOVANJE ZAKONA je karakteristika skandinavskog mentaliteta;
DHJE IMA U SVIJETU da moja chetvoro primaju po 600 eura, samo da studiraju, a za sina autisu sa posebnim potrebama utroshe 200 000 eura svake godine.
Mozda je STRAH OD KOMUNIZMA NATJERAO BOGATUNE DA SE OSVRNU NA SIROTINJU I DA STVORE SOCIJALNI RAJ NA ZELENOJ PLANETI, ALI JA VJERUJEM, DA SE TO STVARALO OD VREMENA VIKINGA I POHODA NA TUDJE BOGASTVO I DA SU OD DAVNIH VREMENA IMALI OSJECAJ ZAJEDNISHTVA I SOLIDARNOSTI.
@ wawy
Pogledajte sajt thirdworldtraveler.com – negdje pod zbirkom tekstova o Americi postoji clanak nazvan “Da se izuzme kokain, Amerika bi bankrotirala”, slicno tome, nisam siguran da sam zabo tacan naslov – pritom sam ga preveo sa engleskog. Danasnji udio od trgovine teskim drogama u budzetu te zemlje po nekim proracunima iznosi i preko 51%. Takodje se govori o tome koje kancelarije drzavnih ustanova u Britaniji se bave ovim biznisom u ime Krune i Amerike. Institucije su doslovce osnovane (kao sto se osniva zavod za statistiku npr.) od strane Kisindzera i par lordova. Taj tekst (i mnogi drugi) bacice Vam novo svijetlo na slucaj “Saric” i sl. U sustini, sve se zna – ko hoce da zna.
@ Gospodin Jankovic
Prvo, zao mi je sto cujem za stanje jednog od Vase djece. Svakodnevno se otkrivaju resenja za svakojake probleme pa se nadam da ce se uskoro naci i resenje za autizam.
Sto se skandinavskih zemalja tice, ne poricem njihov danasnji status. Potpuno neobrazovan i slijep covjek je u stanju da shvati kakav je to sistem. Ono sto ja dovodim u pitanje je nacin na koji je taj sistem nastao. Strah od komunizma, opresija, sloga proizvedena ekstemnom hladnocom ili svi ti faktori zajedno, izrodili su jedan sistem koji danas znamo kao “skandinavski model”. Ja prosto ne pijem pricu kako su zapadne nacije izrasle u to u sto su izrasle kroz pamet, znanje i sirokogrudost. To nikad nije istina. Da im je bilo tako dobro u npr, Danskoj, nikad ne bi ni morali da idu u Ameriku. Danas istorija pokusava da kaze kako su ljudi emigrirali na novi kontinent zbog avanturistickog duha i zeljom za spoznajom. Lijep nacin da se kaze “trbuhom za kruhom” zar ne? Ono sto je meni tesko da shvatim jeste nevoljnost da se kaze istina, cak i kada se radi o najprostijim stvarima kao sto je emigracija. Sta bi danas promijenilo ako bi se prihvatio osnovni razlog bjezanja naroda iz jedne zemlje u drugu prije 300 godina? Nista! Ipak, ni toliko se nece priznati. Da ne govorimo o istini da je Australija nastala (umnogome) tako sto je Britanija otvorila svoje zatvore i prognala sav svoj sljam da osvaja novi kontinent. Mi smo to ucili u osnovnoj skoli na casovima istorije i geografije za vrijeme Jugoslavije, a danas djaci u Srbiji ne mogu da uce o Jasenovcu. E onda se neko nada da ce nasa djeca sagraditi sjutra bolji i pravedniji svijet, a toj djeci nije dozvoljen ni najmanji komad istine i to tako traje stoljecima.
Koliko znate ljudi koji posteno rade cijeli vijek? Sve sto su stekli, stekli su svojim rukama i u svome znoju. Ipak, nisu postali milioneri. Ne moze se postati enormno bogat bez nekog ilegalnog djela. Da li ranije u porodicnoj istoriji, ili kasnije – danas u novijoj istoriji, ali je tako. Kad god vidim veliko bogatstvo, pitam se sto su ti ljudi napravili da bi do njega dosli. Morali su makar jednog covjeka na kakav necastan nacin izbaciti iz biznisa da bi prokrcili sebi put. Oni ili njihovi pradjedovi, svejedno je. Danas se donose zakoni o oduzimanju imovine ako je pocetni kapital nastao kriminalom. To su dobri zakoni, Medjutim, shodno tom zakonu biste trebali oduzeti kompletnu imovinu svim plemickim familijama na cijelom svijetu. Pretocite vrijednost te imovine u programe za hranu, razvoj hibridnih usjeva koji uspijevaju u ekstemnim susama i unistenje naoruzanja i eto Vam – bolji novi svijet u kome ne postoji glad i razaranje. Toliko je prosto.
stefane, hvala za link, nažalost moja saznanja su limitirana poznavanjem engleskog tako da – kolko zakučim!:)
No kontam oprilike suštinu toga što pričaš, vjerovatno je vrlo jednostavno.
Prejednostavno je. Bilo je dosta tekstova na pokojnom DNMN-u o heroinu i NATO vojnicima u Avganistanu. Ocigledno je cak i najneupucenijem posmatracu. Kada je NATO usao u tu zemlju, kolicina heroina na evropskom trzistu je skocila za preko 80%. Usli su tamo da iskontrolisu trziste droge. Zaista i jesu, vidi se cak i na podgorickim ulicama. Imate dosta tekstova o tome na in4s-u cini mi se. Takodje, ova crnogorska ekipa koja je anti-NATO se bavi ovim pitanjem. Mislim da se zovu “Nasi korijeni”.
Ove dvije adrese su na srpsko-hrvatsko-crnogorsko-bosansko-republikosrpskom-bosnjackom jeziku, zato ih pominjem.
o da, u pravu si, na Dnmn je to baš dobro bilo prikazano, relacija Nato-Afganistan-Opijum-Heroin, i ti si čini mi se objašnjavao u vezi toga.
Ja sam, zajedno sa ostalima poceo da provaljujem pricu prije mozda 4-5 godina. Ono sto me najvise zapanjilo je da je dobar dio istrazivanja koja su mi dosla do ruku napisana kasnih sedamdesetih i pocetkom osamdesetih.
Zamislite koliko je ljudsko sljepilo kada mi tek sad polako naziremo tu pricu, a ona je ispricana odavno. Desava se od jos davnije.
Nije medijska blokada nikad bila toliko jaka, koliko je velika ljudska nezainteresovanost. Doduse, nisu se ove informacije mogle dobiti na regularnoj televiziji, ali izgleda da vecina nikad nije ni htjela da gleda mimo njihovog RTCG-a. A globalni RTCG se potrudi da ih zabavi sa nagradnim igrama, prenosima utakmica i ostalim glupostima i svima lijepo. Niko se, naravno, ne pita odakle im to sto imaju. Amerikanci su radili kao konji, ali im je materijalni status uveliko prevazilazio ulozeni rad. Bas kao sto se niko u CG ne pita odakle nam i ovoliko koliko imamo. Bog zna da ne prozivodimo ni cackalicu. Odnekud pak, imamo da trosimo. Prihodi od struje i sjece drva ne idu u drzavni budzet da bi to bio izvor. Nismo ni zemlja usluzne ekonomije pa da zivimo od procenta i virtuelnog biznisa. Odakle onda ista? Nikog nije briga… Zato se i ne bune. Imaju 300E, a nisu brat-bratu odradili ni za 40E. Fora je sto je neko ipak zaradio. Da bi se dijete baksarilo, morao je tata ici na posao. Pitanje je: ko je tata i dje ide na posao od kojeg zaradi da posle dijeli po 300E?
Gospodjice Kuljak,
Moguće da ćete bit pozvani da gostujete u “Živoj istini”.
Malo morgen.
Sjećate li se vašeg poslednjeg gostovanja na “Anteni M” prije nekih 4-5 godina i mog pitanja “zašto vas ne pozivaju na tom radiju”.
Odgovora, da oni to često rade, vašeg demantija, te tvrdnje “da će se ispraviti i da će te ubuduće često biti njihov gost”.
Koliko puta ste od tada pozvani da gostuje tamo?
Ovo pitanje Vam postavljam čisto zbog onih koji ne znaju, ili ne žele da znaju o čemu se radi.
Postovani Zipp,
u pravu ste. Bez uzivo emitovanih i za javnost otvorenih rasprava, mediji su u funkciji odrzavanja rezima. Ako su me nekada i znali pozvati, znam da je to bilo u funkciji demokratskog dekora – skretanja sa fokusa glavnog problema, otupljivanja ostrice kritike i pokusaja zloupotrebe u svrhe blacenja LSCG-a i manipulisanja njegovim clanstvom i simpatizerima.
Koga uspiju da uvuku u takav prostor, bice im cest i rado pozivan gost. Ja cu se, kao sto vidim i vi, drzati svog prostora slobode.
Mirjana Kuljak:
“skretanja sa fokusa glavnog problema, otupljivanja ostrice kritike i pokusaja zloupotrebe u svrhe blacenja LSCG-a i manipulisanja njegovim clanstvom i simpatizerima.”
Profesorice Mirjana, razumijem ovo o čemu pričate, i činjenica je da se zaista vodi jedna užasna borba protiv Lscg-a svih ovih godina. Moguće i da se stranka zloupotrebljava u razne svrhe.
No nadam se da vjerujete da postoje i ljudi koji bez trunke zlonamjernosti ne vole Lscg. Dakle, politički su neistomišljenici.
Tako i ja, ovih dana se baš premišljam u vezi tog pitanja. Kad sam počeo da piskaram po netu o politici kao aj recimo sa nadprosječnom opštom informisanošću iz novina i tv-a, prije nekih tri godine, Liberalni savez sam posmatrao kao, eto skoro pa istomišljenike. Mnogo bolje sam bio nešto kasnije informisan dolaskom na Aleksićev sajt, đe je stvarno puno toga što običan narod pojma nema.
Danas je situacija potpuno drugačija, i intenzivno se mislim da li da se prepuštim talasima koje dolaze iz ex-Lscg-a i postanem – ne neistomišljenik ili neusaglašen, već politički neprijatelj, dakle dijametralno suprotno od onoga prije tri godine.
Zbog čega? Prvenstveno, zbog nevjerovatnog broja uvreda, prijetnji, huškanja na “linč”, laganja, kleveta, i slično koje su dolazile od strane Lscg-a na internetu, a koje su bile odgovor na moje iznošenje mišljenja, i istine koju smatram da jeste. Pri tome nikada nijesam bio isključiv (tako polemišem po prirodi) i uvijek dopuštam da me neko ubijedi u drugačije.
Jasno mi je naravno da je većina toga od Udbe, i jasno mi je da se taj način koristi da bi se ljudi udaljavali od Lscg-a i približavali Mafiji. Jasno mi je takođe da Liberali ćute na takve stvari, ili im pridonose. Kao izvor toga jasno sam još davno, moleći se da nije tačno, prepoznao udbašku četvorku koji su kao špijuni demaskirani prije par mjeseci kao i Tajanstvenu urednicu Dnmn-a, i najavio sam tužbu protiv njih koja će i uslijedit. Međutim, za svo to što su oni radili a ostali ih ćutke ili bodrenjem podržavali, nijesam dobio ni jedno jedino “izvini”, a bio bih zadovoljan i sa prećutnim “jebi ga”, od bilo koga iz ex-Ls-a. Čak nasuprot, taj mehanizam se nastavlja, i podržava. A sve kao odgovor na iskreno iskazivanje sopstvenog stava i mišljenja.
Dakle, isto ono što me opredjeljuje da budem protiv Mafije, je ono što me sada opredjeljuje da budem politički neprijatelj Lscg-a – “Ja nijesam kao oni” – vrlo jasan stav.
Politički neprijatelj po mom shvatanju podrazumijeva vrlo jasno, iskreno i precizno kritikovanje svakog velikog i malog poteza Liberala, funkcionera, ideja, načina vođenja, isl, a tih kritika sam do sad izuzetno mnogo propuštio baš iz razloga jer sam smatrao ex-Ls zajedničkim saborcem kontra Mafije.
E pa, došao sam do tačke u sagledavanju naše društvene scene kada me apsolutno nije briga kakav će to efekat ostaviti na obesmišljavanje stranke, na diskreditovanje funkcionera, ili na redukovanje dosadašnjih ideja i akcija na puko političarenje, i sl. I vjerujte, kroz moje pisanje na blogu, kroz komentare i kritike na sajtovima, umjeću bit vrlo ubjedljiv.
Dakle, da li imate da mi predložite bilo koji argument da se sve ovo ne desi i ne postanem politički neprijatelj Lscg-a?
pitanje… refreshh..
Ja sam dozvolio sebe,
da VAS predlozim za gosta u ZIVOJ ISTINI, inspirisan ucheshcem Milorada Popovica koji je veoma umjereno i struchno iznio problem indetita u CGi.
Vi bi mogli priblizit savremene TRENDOVE ekonomske nauke, obichnome PUKU, i objasnit kolika je shteta shto od vishe hiljada Brskucana, danas nema zive dushe, da nekoga od onih starcheva sahrani, ako umre po ovom nevremenu.
Bez VASE dozvole,
nadam se, da nijesam VAS povrijedio,
poshtovana i cijenjna Gospodjice Kuljak.
Gospodine Popovicu,
Tachna je vasha tvrdnja, da su Danci zaradjivali na kolonijama i trgovinom i transportom ROBLJA iz Afrike za Jameriku.
Ali vecina velikih firmi,
koje obrcu milijarde dolara, Danfos, Grunfos, MÆRSK MØLER, TUBORG, CARSBERG, SEMKO ; NOVO NORDISK, IKEA iz Shvedske, Bang&Olufsen, su startovale u podrume ili garaze, MÆRSK je poche sa chamchima u SVENBORG prije stotinak godina,
ali oni nema DVIJE LOPOVSKE BERZE, nego jednu i svaka kompanija podnosi mjesechni, kvartalni i godishnji OBRACHUN, ovjeren od REVIZORA od UGLEDA, tako da manjinski akcionari uloze milijarde i unaprijede poslovanje uspjeshnih,
jer se KAPITALIZAM TEMELJI NA POVJERENJU I DOBROJ REVIZIJI I OSHTRIM ZAKONIMA ZA ULJEZE,
zato ce Danska prva stati na ZELENU GRANU POSLIJE LOKOMOTIVE NJEMACHKE.
Josh jedna VAZNA STVAR,
skoro sva SELA po Danskoj su OCHUVANA, i one kuce od CRNIH GREDA I BIJELIH ZIDOVA, NAKVECHENE I KRIVE,
JOSH SU ZIVE; I SVI IH ODRZAVAJU,
jer je to njihovo kulturno nasledje,
mi sve napravismo od STAKLAI BRETONA, GLAMUR MONA MUR TURBO ARHITEKTE.
Gospodine Jankovicu, ja ne znam u kolikoj mjeri ste u toj prilici bili impresionirani umjerenoscu i strucnoscu gospodina koga pominjete, ali moram da primijetim da je upravo taj Popovic nedavno dao jedan uzasan, neumjeren, nestrucan, ratnohuskacki intervju portalu “Analitika”:
http://www.portalanalitika.me/politika/licnosti/12014-ukanoviev-odlazak-moe-da-pocijepa-dps.html
Taj sam intervju prokomentarisao na sljedeci nacin:
“Ужасне су ово ствари… Ипак, добро је да овакве врсте докумената остану сачуване, како би неке будуће генерације демократизованог друштва могле да се увјере у каквом мрачном периоду су живјели њихови родитељи.
Очигледно је да неки људи још увијек живе у прошлом (или претпрошлом) вијеку. Ти исти људи су, гле чуда, припадници некаквог монтенегринског интелектуалног крема. Они појма немају о томе шта је држава у савременим друштвима, која је њена основна функција. Они не знају да држава постоји због интереса појединаца који је настањују, а не обрнуто. Они не знају да држава постоји да би испуњавала принципе друштвеног уговора, који се заснива на томе да држава треба да заштити природна права сваке особе (право на живот, право на слободу, право на имовину).
Они се, зарад некакве “дугорочне стабилности златног телета -државе, залажу за драстично повећање припадника једне нације и драстично смањење друге. Шта то у преводу значи? Да, зарад постизања неких “виших циљева” прижељкујеш несрећу другом, твом комшији, рођаку брату (насилна асимилација, насилна селидба, низак наталитет, или чак физички нестанак). Каква је то стабилност која се заснива на несрећи других?
Ова отворена пријетња изазивањем немира у ЦГ, између осталог и насртајима на имовину МЦП, јуришање на манастире, итд., не треба прецјењивати али ни потцјењивати.
На крају, само да додам: угрожени грађанин не треба да насиједа на провокације ове врсте, нити да се боји пријетњи. Срби, Бошњаци и сви други који су мета ове неприхватљиве реторике припадника “црногорског интелектуалног крема”, ће наставити да живе на овим просторима. Они су овдје своји на своме, они ће наставити да развијају своје легитимне, животне интересе, из области економије, политике, културе, итд. Да употребим овдје лајт-мотив “државотвораца”: ако се неком другом не допада такво стање ствари, нека се слободно сели у Србију или Хрватску, у овом случају. (Шалим се, наравно, нико не треба и не смије да се сели нигдје).
Ствари које сам уочио у претходним коментарима: једно зачуђујуће игнорисање основне улоге државе у савременим друштвима, пријетње одузимањем имовине МЦП и анти-цивилизацијско прижељкивање смањења броја припадника неких нација – свакако нијесу нове ни оригиналне, али су забрињавајуће, будући да долазе од стране припадника монтенегринске интелигенције (који нам је овдје представљен као Предсједник Црногорског друштва независних књижевника).
Међутим, ваља истаћи да ни преостали дио интервјуа не доноси ништа ново нити оригинално из “државотворног” табора, иако је интервјуисано лице представљено као аутор прве “темељите студије постреферендумске Црне Горе”.
Као, нијесмо до сада знали да у ДПС-у постоје различите струје? Или, да је са “увођењем црногорског језика направљено више грешака”. Флоскуле о “недостатку кохерентне идеологије” и о “претполитичком друштву”… О “суровом капитализму” који је погубан за нечије национално биће…
“Мали број људи стекао је огромно богатство…”
‘Ајде?
Ипак, сигуран сам да се нека “нова политичка генерација” неће обазирати на овакву врсту текстова, и да ће проблемима прилазити у духу начела демократије и толеранције.”
Eto gospodine Jankovicu, iz Vasih rijeci saznajem da je taj gospodin u medjuvremenu (proteklo je nekih 2 mjeseca od ovog ratnohuskackog intervjua) postao umjereniji i strucniji. To je dobro, ti pozitivni pomaci u pravcu demokratizacije i tolerancije su uvijek za pohvalu.
@Perfect Stranger
Kada nekog do nebesa hvali ovaj novinar, ne upada mu u riječ dok pravi intervju sa njim, ili u “otvorenom” radijskom programu, to je pouzdan znak da je taj neko na liniji podrške bezgrešnog premijera ili predsjednika skupštine.
U suprotnom: upada u riječ, skreće teme, polemiše sa sagovornicima do neukusa, “štopa” im vrijeme, mijenja ton, hvata se za svaku njihovi nedoslijednost ili grešku i stalni je “raubuje”…
Kako su u poslednje vrijeme sve službe stavljene u pripremi terena za odlazak premijera i ustoličenje njegovog naslijednika Lukšića, tako se biraju i sagovornici, posebno u “Živoj istini”.
To je svakome jasno-ko želi da mu bude jasno.
Crnogorski nacionalizam je vjerujte, u izboru sagaovornika, trenutno u drugom planu.
Da je taj Popovic obozavalac lika i djela naseg Diktatora uopste se ne dovodi u pitanje ni u kratkoj recenziji Popoviceve posljednje knjige, koju prezentuje novinar “Analitike” u datom intervjuu. Popovic, zapravo, Djukanovicu jedino zamjera sto nije dovoljno uradio u pravcu “osvajanja crnogorske samobitnosti”. To mu je, po njemu, jedina mana (a Sukovic je – u pravu ste – prepoznao “kvalitet” koji pominjete kod sagovornika ):
“U ovom intrigantnom štivu – koje se čita u jednom dahu – napisanom bez političke ostrašćenosti, ali sa jasnom političkom orijentacijom autora, dat je i jedan rijetko sveobuhvatan Đukanovićev politički portret i opisan način njegove vladavine. Autor mu pripisuje mnoge zasluge na spoljnjem i unutrašnjem planu, ali navodi i ključne nedostatke koje aktuelni premijer ostavlja u nasljeđe budućim generacijama.
Osnovna Popovićeva teza jeste da osvojena državna nezavisnost nije zadata i nepromjenljiva činjenica, već samo prvi korak u osvajanju crnogorske samobitnosti koja se ne može ostvariti bez rješavanja ključnih identitetskih pitanja. ” – novinar “Analitike”
“nova politicka generacija”, ima samo jednu zelju, postati “nova vladajuca, bogata elita”.
Wow kakav clanak.
Nazalost niko, pa ni cileanski profesor, ne zna kako da se rijesi problem koji glasi “some animals are more equal than others”.
P.S. Usput da i ja pozelim dobrodoslicu prof. Kuljak (napravio sam lapsus calami i napisao Kulajk, sto nije lose ako se razdvoji na slogove ;).
Svi su oni (so called “književnici”, “analitičari” koji paradiraju po tim medijima) svi su oni “Mišo”. Samo se pretvaraju da imaju sopstveni organizam i da im je transplatacija kulture uspješno obavljena!
Slazem se G. Jankovicu, skandinavske firme posluju odlicno i, najcesce – ljudski. Samo, sistem trgovine robljem i kolonizacija su stvorili uslove da se 200 godina kasnije pocnu razvijati normalni biznisi. Dakle, nisu ih razvili zato sto su sjajni, genijalni i preduzmiljivi, vec zato sto im je neko ranije istkao tepih da mogu postati takvi. Taj je tepih krvavim pamukom tkan. To je problem. Ako to treba da zaboravimo, neka se i nama zaboravi stosta. Neka se onda svima sve zaboravi. Ne mozemo cijeli zivot udarati Njemce po usima za Hitlera a nikad ne pominjati Afriku ostalima. Ako i sve svima zaboravimo, sto je s narodima koji nikad nikome nista nisu uradili. Koja je njihova korisnost? Da situacija bude gora, najcesce je prst podignut upravo prema tim narodima koji imaju minimalni broj mrlji u istoriji.
Zasto je bogatstvo samo u rukama nekolicine, dok velikom broju covjecanstva preostaje vjecno stanje siromastva? Zato sto je ona nekolicina koja je postala bogata znala iskoristiti svoj UM, jer je Um taj koji svojom kretivnoscu pomaze vlasniku takvog uma da razvija sve, pa i svoje bogatstvo. Jos ne sretoh bogatog covjeka koji nije imao visoko razvijenu inteligenciju, bez obzira na njegovo obrazovanje.
Postoje milioneri sa visokoskolskim obrazovanjem i milioneri sa najnizim obrazovanjem. Ima milionera vodoinstalatera i ekonomista koji gladuju. Sve je stvar u dobroj procjeni za sto je potreban UM.
Ono sto moramo shvatiti je, da imati novac ne znaci NISTA. Razvija nas ono sto RADIMO s novcem, a ne ono sto posjedujemo. A kad imate vise, mozete i uciniti vise.
Uzmite skupinu od 100 ljudi na pocetku njihove karijere(u vasem okruzenju) i pratite njihov radni vijek do penzije i otkrit ce te slijedece:
samo ce JEDAN biti bogat
4 ce biti finansijski sigurni,
5 ce nastaviti raditi i dalje, ne zato sto zele, nego zato sto moraju,
36 ce biti mrtvi,
54 ce biti dekintirani- ovisit ce o socijalnoj pomoci i milostinji da bi prezivjeli.
Dakle to je 5% uspjesnih i 95 neuspjesnih.
Tako je bilo od pamtivjeka, pa ce tako biti i do smaka svijeta.
nisu mi se pojavila dva komenta na temi “f m dostojevski, intelektualac”… šo će bit to?
Aksimet (wordpressov program za prepoznavanje spamova) ih je prepoznao kao spam jer ste vjerovatno izbacili dva komentara u izuzetno kratkom vremenskom roku. Komentari su u svakom slucaju vraceni . . .
ne znam što je, al eo ga opet.
a biće da je neki bag na toj temi…
G. Popovicu,
Ne smije se zaboravit uticaj CRKVE REFORMATORSKE, koja je prefarbala freske i ukinula ceremonije, i umjesto zglupljivanja nerazumljivim pojanje, pochela da chita iz biblije, starog i novog zavjeta, da grade moral,etiku i razlikuju DOBRO OD ZLA, to druge CRKVE nikad nijesU FORSIRALE.
A ko je vadio KRTOLE iz danske gline, da bi prezimio, taj je stekao radne navike, jer ovio nije CGa dhje ima svega izobilja i u sred zime, ovo je pustinja i leti i zimi ako se ne obradjuje umire se od gladi ili putuje za Jameriku.
Oni imaju zemlju ispod i vodu u bunare i nebo iznad sebe, i glavu sa kojom planiraju ushtede i racionalnost i vrijedne ruke koje prave mashine da smanje zuljeve.
Nuzda nacera na SHTEDNJU&KREATIVNOST,
mi smo rasipnici zatrovani potroshachkom groznicom i crnogorskim zorom sa kockarskim navika i guzicom u trosjed, a okom na fuZbal, izgubljeni narod.