Zbog nezapamćenih poplava koje su zadesile Crnu Goru Ministarstvo odbrane se obratilo za pomoć NATO alijansi.
izvor: slobodnaevropa.org 
Načelnik generalštaba Vojske Crne Gore Dragan Samardžić je saopštio da se zahtjevana pomoć od NATO alijanse se svodi uglavnom na opremu za pružanje pomoći stanovništvu, a naknadno će biti tražena oprema za sanaciju posebno pokretni mostovi koji bi nadomjestili oštećene.
“Mi smo u fazi razgovora sa našim vojnima mabasadorom i našim vojnim predstavnikom u NATO. Oni su već bili u Agenciji za vanredne situacije u NATO-u i naše potrebe će biti distribuirane svih članicama i partnerima NATO i siguran sam da ćemo dobiti pomoć i u sredstvima i u opremi koja nam je u ovom trenutku neophodna. Takođe, danas smo imali sastanak sa svim vojnim atašeima koji su na rezidencijalnoj i ne rezidencijalnoj osnovi zaduženi za Crnu Goru i upućeni su apeli tim zemljama za pomoć”, rekao je Samardžić.Seizmološki zavod Crne Gore je tokom četvrtka i petka zabilježio je veliku seriju manjih potresa na području Brajića, Plužina i sjeverne Albanije.
Prema riječima Veliše Šupića, samostalnog savjetnika u Seizmološkom zavodu Crne Gore, samo na području Brajića je zabilježeno 25 potresa a u okolini Plužina deset, od kojih je najjači bio blizu 3 stepena Rihterove skale.
Ovi zemljotresi manje jačine se mogu povezati sa padavinama i sa punim akomulacijama u Pivskom jezeru.
“Tokom jučerašnjeg i današnjeg dana Seizmološki zavod registrovao je seriju zemljotresa iz nekoliko epicentralnih zona. To je zona Plužina i Brajića. 25 potresa registrovano je u Brajićima ali svi su oni bili male snage a najjači je bio 2,9 jedinica Rihterove skale . Svakako je bolje što se to izlivanje seizmičke energije obavilo preko serije slabih zemljotresa a nekih mnogo ozbiljnih ,,
Dijelovi magistralnih i regionalnih puteva U Crnoj Gori su i dalje poplavljeni i saobraćaj je u prekidu, saopšteno nam je iz Auto moto saveza Crne Gore.
Prisutni su i odroni i što je uslovilo usporenu i otežanu vožnju, kaže Oseja Nikolić iz Auto moto saveza, navodeći koje su sve saobraćajnice neprohodne.
“Na magistralnom putu Podgorica -Virpazar – Bar saobraćaj je u prekidu za sva motorna vozila. Na magistralnom putu Ribarevine – Berane, u mjestu Skakavac, saobraćaj je u prekidu zbog oštećenja puta. Na magistralnom putu Mojkovac – Đurđevića Tara saobraćaj je u prekidu zbog oštećenja puta. Na regionalnom putu Danilovgrad – Glava Zete saobraćaj je u prekidu zbog izlivanj avode na kolovoz. Od Plava ka Gusinju saobraćaj se odvija putem kroz Vojno selo. Saobraćaj je u prekidu i na putnom pravcu Mateševo – Trešnjevik – Andrijevica a u prekidu je i na dionici Podgorica – Mateševo – Kolašin kao i na graničnim prelazima prema Albaniji”, rekao je Nikolić.
javniservis.me 
Kakvi su ciljevi sistema koji ima NATO kao svog čuvara? Vi ste autor izvanrednog prikaza NATO konferencije održane 1. oktobra 2009. godine, koju su zajednički organizovali NATO i londonski „Lojd“, najveća osiguravajuća kompanija na svetu. Na ovoj konferenciji lord Piter Lavin najavio je postojanje hiljadu smrtonosnih pretnji za NATO.
Domaćin londonske konferencije NATO-a na kojoj je ažuriran Strateški koncept za treći milenijum, a prisustvovalo je 200 visokih predstavnika sigurnosne i poslovne zajednice, bio je gospodin Lavin (Levene), čelni čovek osiguravajuće kompanije „Lojd“, a prisustvovala je i Medlin Olbrajt, bivši američki državni sekretar, kao i mnogi drugi odgovorni za 78-dnevno bombardovanje Jugoslavije. Potpredsednik je bio Jeroen van der Vir, nekadašnji glavni izvršni direktor holandskog naftnog giganta „Royal Shell“. Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen i gospodin Lavin, koautorski su definisali razloge za saradnju NATO-a i privatnog poslovnog sektora kao neophodnu zaštitu interesa zapadnih transnacionalnih korporacija, uključujući, ali nipošto ograničavajući se, na informatičke tehnologije, topljenje polarnih kapa, upravljanje rizikom za strana ulaganja i opasnosti od „oluja i poplava.“ Rasmusenov govor na samoj konferenciji, najavio je da će pretekst za buduće NATO intervencije, budući casus belli biti: Kibernetska sigurnost – odbrana, klimatske promene, ekstremne vremenske prilike – katastrofalne oluje i poplave, porast nivoa mora, nagli pokreti stanovništva, koji se odvijaju uvek u pravcu razvijenijih delova zemlje, a ponekad i preko granica, nestašica vode, suše, opadanje proizvodnje hrane, otapanje arktičkog leda, globalno otopljavanje, emisija CO2, energija, prirodne i humanitarne katastrofe, velike oluje, poplave, ili, potrošnja goriva, zapadna ukupna zavisnost od stranih izvora goriva. Nijedna od navedenih tačaka analize hiljadu smrtonosnih pretnji koje vrebaju u XXI veku, ne može se ni izdaleka tumačiti kao vojna pretnja. Sigurno je da nisu i da ne mogu „zločinačke države“ biti odgovorne za klimatske promene, „uspostavljanje tiranije“ ili „međunarodni terorizam“, ali Rasmusen je predložio da se sa tim problemima treba boriti kao da su vojni.
http://www.pecat.co.rs/2010/12/rik-rozof-svet-u-olovnim-okovima-nato-pakta/