Da li je iko od njih odgovarao za zla koja je učinio? Da li se iko od njih barem kaje? Na to pokušava da odgovori dokumentarac „Godine koje su pojeli lavovi“.
izvor: dw-world.de 
Godine koje su iza nas, a naročito one ratne, devedesete, zapravo su godine koje su pojeli lavovi, barem sudeći po istoimenom dokumentarnom filmu sarajevskog novinara Bore Kontića, koji se potrudio da zakuca na vrata zaboravljenih perjanica ratnohuškačkog novinarstva u bivšoj Jugoslaviji.
Niko od tih nazovi novinara, a jako malo ih je pristalo na razgovor za film, ne oseća ni trunku griže savesti zbog onoga što je radio. Neki od njih su pokojni, a oni koji su živi, u međuvremenu su postali doktori nauka, univerzitetski profesori, dramaturzi, direktori pozorišta i monasi.
Priča i za prošlost i za budućnost
Boro Kontić kaže da mu je motiv za snimanje filma zapravo bilo arhiviranje vremena medijskog zla. „Možda će vredeti nekome ko će se u nekom vremenu sadašnjem ili kasnijem pokušavati baviti jednom od najzanimljivijih tema novinarstva na prostoru bivše Jugoslavije, a to je naša uloga za vreme rata. Mislim da je to kapitalna priča i za našu prošlost, a i za našu budućnost.”
„I upravo je došlo do toga da su kvazinovinari napravili generacije kvazinovinara koji i dalje rade kvazinovinarstvo”, kaže producent filma, i sam novinar, Aldin Arnautović, takođe iz Sarajeva. On nema iluzija: „Ne mislim, u stvari znam da filmovi ne menjaju svet, ali mislim da je super da razgovaramo o ovoj temi koja nam je jako važna.”
Tužilaštvo sprema prijavu?
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) sredinom 2009. godine podnelo je domaćem Tužilaštvu za ratne zločine krivičnu prijavu protiv odgovornih u medijima za ratnohuškačko izveštavanje, podstrekivanje i podsticanje na ratne zločine. Tadašnja predsednica NUNS-a bila je Nadežda Gaće, koja danas kaže: „Mogu samo da vam kažem da tužilaštvo za ratne zločine na ovom slučaju veoma ozbiljno radi.”
A onaj za kim se najviše traga zbog nepojamnih ratnih zločina – Ratko Mladić – pred sam početak rata nam je preko televizije poručio: „I mi nudimo rešenje da vlada mir na ovim prostorima.”
javniservis.me 
Krivica novinara u predhodim ratovima je za nijansu manja od krivice političkih “elita”, vojnih i paravojnih komandanata. Da bi se došlo do kakve-takve pravde i suočavanja sa prošlošću trebalo bi posebno istraživati i procesuirati te novinare i medije. Sjećajući se dobro tih vremena, znam da su novinari i mediji ubrizgavali otrov mržnje neznavenom narodu.
U Crnoj Gori je par njih je sklonjeno sa javne scene ali nijesu procesuirani. Većina i dalje radi u medijima, manje eksponirani. Jedan dio njih je nagradjen za “zasluge” širenja vjerske i nacionalne mržnje, te veličanje rata i zločina mjestima poslanika u parlamentu, mjestom ambasadora u Zagrebu, a jedan od njih je čak postavljen na čelu nekog resora za medjunarodnu privrednu sradnju u regionu (tako nešto). Radi se o uredniku čuvenih “Nikšićkih novina”(trenutno mu se ne mogu sjetiti imena) koje su pored ostalog na naslovnoj stranici donosile i naslove poput “Crnom Gorom teče Zeta uskoro će i Neretva”.
Nepromijenjene političke “elite”, kao što je to slučaj kod nas, nijesu spremne da daju signal za pokretanje inicijativa u pravcu istraživanja ovog problema, iz jednostavnog razloga što bi svi putevi otkrivanja novinarskih laži i nepočinstava vodili upravo do tih “elita”.
Novinarska udruženja su neorganizovana, podijeljena, neprofesionana, isključiva i politički pristrasna ili su u službi režima. Zato je njihova reakcija na ubistvo Duška Jovanovića bila onako mlaka, nekolegijalna, zapanjujuće tiha.
“Radi se o uredniku čuvenih “Nikšićkih novina”(trenutno mu se ne mogu sjetiti imena) koje su pored ostalog na naslovnoj stranici donosile i naslove poput “Crnom Gorom teče Zeta uskoro će i Neretva”…
Radi se o zloglasnom Milanu Stojoviću…
Zahvaljujem “Remember”. Jeste, o njemu se radi.