Познати шахисти су били Шаховић, Матуловић, Матановић… Био је секретар за финансије Убипарић, председник Владе СФРЈ Биједић а потпредседник Сиротковић…
У великој шалтерској сали отегла су се три реда. З. је у једном од тих редова, чека већ два сата и чини му се да никад неће доћи до шалтера.
Људи око њега су нервозни, нестрпљиви, уморни… Изашао је нови закон и било је потребно да се изваде нова уверења. Већина чекача прекраћује време коментаришући политичку ситуацију у земљи, предстојеће изборе, стање динара, раст цена, незапосленост… З. се не меша у разговоре иако је то идеална прилика да наглас искали незадовољство и мучнину коју осећа.
– Ау, пријатељи, шта је ово? Док дођемо на ред промениће се и овај закон па ћемо онда морати све Јово наново – гунђа старији човек.
– Немојте да баксузирате, господине! – кисело се осмехне млађа жена.
– Ништа ја не баксузирам, госпођо! Ви очигледно нисте чули за ,,Прво правило шалтерологије” које гласи: што је хитнији разлог због кога неко чека у реду, спорији је чиновник на шалтеру.
– Истина, гола истина – уздахне средовечни човек. – Ово овде је живи доказ!
– Јесте – наставља старији човек – постоји и „Први амандман” на „Прво правило шалтерологије” који каже: други ред увек напредује брже!
Сви из тог реда дискретно бацају погледе на суседни, који заиста видно напредује у односу на њихов. Види се, по изразима лица, да би сви радо прешли у тај суседни ред али да се снебивају да то и учине.
– Знам тачно о чему сада мислите! – узвикнуо је старији човек. – Радо бисте прешли у суседни ред, али то је зато што не знате да постоји доказано правило које гласи: чим пређете у бржи ред, он постаје спорији од оног који сте напустили!
Настала је тишина уз уздахе и појачану нервозу. Свако је остао у свом реду а старији човек наставио је да вергла:
– Све сам ја то годинама проучавао! Могао бих да магистрирам редологију! И све те законе, од оног Селективне шалтерске гравитације па до Марфијевог који ми је постао нека врста животне филозофије! Свака случајност није случајна него намерна! Ајде, нека ми неко каже зашто се државни секретар за енергетику зове Мракић? Како то да се особа која води Нуклеарне објекте Србије зове Уранија? Због чега је шеф ватрогасаца Паликућа а пензионера Кркобабић?
З. је погледао на зидни сат а потом и на свој ручни. Разлика је била чак седам минута. Дубоко је уздахнуо.
– А чујте Сегалов закон: Човек са једним часовником зна колико је сати, али човек са два часовника никад није сигуран! – био је неуморан старији човек.
У неко доба, З. је најзад стигао на ред, а после сат времена седео је у свом стану на каучу испред телевизора и даљинским управљачем нервозно смењивао програме. Низале су се вести, политичке емисије или интервјуи са јавним личностима. Пошто је све то чуо већ небројено пута, утишао је тон и посматрао само гримасе и гестикулацију људи који су говорили. У доњем углу екрана писала су њихова имена и презимена, што је посебно почело да му обузима пажњу те је зато опет појачао тон. Говорило се о стању енергетике а учесници у разговору били су: Мракић, Уранија, Штетић, Леденица…
З. се сетио старијег човека који је, у оном пужевском реду, неуморно говорио о тим ,,намерним случајностима” и како су се сви грохотом насмејали кад су сазнали од шалтерске службенице, кад га је прозвала, да се презива: Кењало!
Сетио се наставка разговора у коме су сви почињали да се присећају невероватних случајности око разних презимена. Познати шахисти су били Шаховић, Матуловић, Матановић… Био је секретар за финансије Убипарић, председник Владе СФРЈ Биједић а потпредседник Сиротковић… Како објаснити да је директор Зoo-врта нико други него Вук, да се чувени боди-билдер презива Челик, стручњак за уставно право Накарада…?
Устао је и отишао у кухињу. Фрижидер је био празан. На шпорету је стајала шерпица са два кувана кромпира. Сео је за сто на коме је стајала хрпа неплаћених рачуна. На сваком од њих било је његово име и презиме: Златко Срећковић.
Зурио је у своје име и питао се зашто у његовом случају није било нимало ,,намерне случајности”.
javniservis.me 
E, moja dobra Ivana …… šta ćemo sa činjenicom da se tvoja mama preziva Čukić? ….. ja to samo onako, usput …….. bez zadnjih ili prednjih namjera ….. :))