“Espresso” o privatizaciji EPCG

Privatizacija u Crnoj Gori, čiji je protagonista italijanska kompanija A2A našla se u centru političkih obračuna i posao od pola milijarde EUR, koji je pogurala jedna od rijetkih posjeta Silvija Berluskonija inostranstvu, izgleda je poljuljan, piše Espresso. Italijanski list navodi da je brzopotezna akcija, u kojoj su se na novac koji je dala A2A za kupovinu crnogorske firme bacile i neke osobe bliske vrhovnom autoritetu male republike, Milu Đukanoviću, Berluskonijevom bliskom savezniku.

»I jedan detalj koji izgleda paradoksalno – najveći dobitnik transakcije je jedan finansijer, koji je, dok je primao 44,5 miliona od A2A bio pod istragom u Bariju«, piše Espreso, prenose Večernje novosti.

To su neki od kontroverznih aspekata operacije koja upravo drma italijanske finansije, navodi Espreso, i otkriva da je u centru svega privatizacija, zaključena u septembru 2009. o učešću od 44 odsto u Elektroprivredi Crne Gore (EPCG). Za 440 miliona taj udio kupuje A2A, \”mali\” energetski džin rođen iz saradnje opština Milana i Breše.

Izveštaji iz tog vremena govore da kupovina od početka uživa Berluskonijevu podršku, koji se u martu 2009. uputio u Podgoricu da ugovori sa Đukanovićem detalje u nizu sporazuma koji su utabali put menadžerima A2A. U paketu je predviđen i kabl ispod Jadranskog mora, koji treba da postavi Terna – italijanska elektrodistribucija, da bi povezao lokalnu sa italijanskom mrežom.

Uprkos premijerovom pečatu i blagoslovu, u lombardijskoj firmi (A2A) posljednjih sedmica je otvorena oštra rasprava o prikladnosti ugovora o kojem su, poslije nekoliko nepredviđenih problema, ljudi iz A2A morali ponovo da pregovaraju.

U cijelom tom komešanju ostaju, međutim, moguće misterije u poslu sa Crnom Gorom. Postoje dva različita pitanja, prvo izlazi iz okvira nadležnosti A2A i tiče se nekih operacija koje su omogućile ljudima bliskim Đukanoviću da uzmu sebi dio kolača.

»Jedan od takvih je Veselin Barović, koji je upravo u vrijeme privatizacije bio pod istragom u Baru«, piše Espreso.

U maju 2009, tri mjeseca prije nego što je privatizacija stupila na snagu, A2A je odlučila da kupi od nekih privatnih akcionara 17 odsto EPCG za 7,1 EUR po akciji. Ta cijena je manja od 8,4 EUR, koliko je kasnije ponuđeno crnogorskoj Vladi, ali je viša od procjene berze.

Razni lokalni fondovi su iz toga izvukli korist prodajući svoje akcije. Ipak, pravi posao je napravio Barovićev Eurofond. U februaru je, prema dokumentaciji koju posjeduju savjetnici Vlade, zvanično posjedovao minimalni dio kompanije, koji bi mu donio samo 2,4 miliona EUR, a tri mjeseca kasnije, ubjedljivo je najveći prodavac akcija i dobija 44,5 miliona.

»Drugi dobitnik je Aco Đukanović, Milov brat. Korist koju je izvukao je dvostruka. Privatizovana kompanija odlučuje da u banku koju Aco kontroliše, Prvu banku, stavi depozit od 96 miliona EUR koji A2A daje na ime dokapitalizacije«, podsjeća Espreso.

EPCG je akcionar te banke, sa oko 20 odsto i da bi izbjegla manjak, mora da potpišu čak dvije dokapitalizacije.

»Aco je, međutim, uz to i partner EPCG. I A2A, da ne bi ostala bez uglja, ulaže još 20 miliona da bi kupila i te akcije«, navodi italijanski list.
Godinu nakon \”iskrcavanja\” u Crnu Goru, \”lokalne energetske vlasti\” snižavaju 20 odsto cijene predviđene za ovu godinu. Vlasti traže i da se klijentima vrati dio novca koji je isplaćen Elektroprivredi.

»Udarac je dvostruk. Ne samo što rezultati za ovu godinu vrtoglavo padaju, već je zaljuljana cijela operacija. Ugovor, naime, predviđa da za pet godina crnogorska kompanija mora da realizuje najmanje 240 miliona, u protivnom, crnogorske vlasti mogu da uzmu od A2A tek privatizovanu kompaniju. Manje od godinu od kupovine, makaze \”lokalnih energetskih vlasti\” već čine ciljeve (ugovora) nedostižnim«, ocjenjuje Espreso.

A2A, kako dodaje, žuri da popravi štetu. U avgustu potpisuje preliminarni sporazum o prepravci ugovora, a sve veće kritike u Crnoj Gori da je previše otvoreno polje Italijanima, u tome mu pomažu.

U međuvremenu, A2A saopštava da je raspoložena da se odrekne namjere da postane većinski vlasnik akcija.

»U zamjenu za to, Đukanovićev čovjek, novi premijer Igor Lukšić, najavljuje da bi italijansko upravljanje Elektroprivredom moglo da se produži do 2019. Ako se ugovor mijenja, treba se nadati da će se iz njega izbaciti zamke teksta koji je potpisan na talasu prijateljstva između Berluskonija i Đukanovića«, piše Espreso.