Crna serija samoubistava se nastavlja

Da li na primjer pada na pamet nekome sa Javnog Servisa RTCG da napravi jednu emisiju Otvoreno, ili kako bi bilo prikladnije Zatvoreno, pa da se otvori pitanje iznimno velikog broja samoubistava u Crnoj Gori. . . Ili ta tema ne privlači dovoljno pažnje kao sudbina limene crkve na Rumiji. . . Nakon nedavnih novinskih napisa o Nikšiću i preko 60 samoubistava za napune dvije godine normalni građanin bi očekivao da se pokrene javna i glasna priča o sudbini crnogorskih radnika uništenih preduzeća, o masovnoj depresiji koja vlada našim gradovima, ogromnom siromaštvu i sve većem broju ljudi koji prekopavaju kante za smeće i posljedicama svega navedenog koje se ogledaju u nerealno visokim brojevima samoubistava u Crnoj Gori. Ne, očigledno je interesantnija tema da su žene belgijskih ministara poručile svojim supružnicima da će im uskratiti seks ukoliko ne oforme vladu. Pratimo fiktivnu borbu evrodemagogije protiv nacionalnih demagogija začinjenu toliko ponavljanim floskulama i mantrama, dok stvarni  problemi osnovne ljudske egzistencije ne zavređuju značajniju pažnju kako vlasti tako ni opozicije i medija. . .  Sve u strahu da EU oci ne bi pokvarili dojam o našem napretku ka evro integracijama. Manje je bitno koliko će ljudi zaista doživjeti te integracije. . .(javniservis.me)

izvor: novosti.rs

Bivši radnik Ciglane u Beranama Z. K., koji nije uspio da proda bubreg, ubio se iz nemoći. Da je dobio otpremninu, ostao bi živ. Čak pet samoubica iz rudnika „Ivangrad“. . .

Tranzicija potpomognuta kriminalom uzela je još jednu žrtvu u gradu na Limu. U Goraždu, desetak kilometara od grada, u šljiviku, nadomak rodne kuće, obesio se radnik srušene ciglane „Opeka“ Z. K. (43)

Pre mesec dana, ovaj čovek, koji je sa još pedeset kolega ostao bez posla kada je vlasnik do temelja sravnio ciglanu, preko medija na prodaju je ponudio – bubreg!

– Odlučio sam se na prodaju bubrega jer sam na samom rubu egzistencije. Svestan sam koliko je teško živeti bez bubrega, ali, to je moj jedini izbor. Trebalo bi da se stide oni koji su mene i moje kolege doveli u položaj da prodajom organa moramo da sebi omogućimo dalje življenje. Ko proda bubreg, nije više za život, ali, eto, mora se i tako živeti.

Njegov vapaj, pre mesec dana, niko nije čuo…

– Da je dobio otpremninu, to ne bi uradio. Nije mogao više da se nosi sa mukom. Nedavno nam je u bedi umro još jedan kolega. Bolest koja je došla posle godina patnje, odnela ga je za nepun mesec dana – pričao je u utorak predsednik sindikata porušene „Opeke“ Vesko Radičević. On, kao i njegovi drugovi posle rušenja ciglane žive u bedi, koja je pohodila mnoge domove u Beranama, posle „uspešnih privatizacija“, kojima se više i ne diče čak ni oni koji su ih do utorka sprovodili, i debelo zarađivali.

U Beranama, više niko i ne broji firme koje su posle privatizacije doživele potpuni krah. Niko ne zna koliki je broj porodica zbog toga dospelo u bedu, ali nepoznat je i broj onih koji su podigli ruku na sebe pritisnuti bedom zbog koje su iz škole ispisivali i decu, kreditima, ucenama poslodavaca…

Nedavno, na jednom protestnom okupljanju bivših rudara, čulo se da je od zatvaranja rudnika „Ivangrad“ samoubistvo izvršilo čak pet bivših kopača uglja koje više niko ne kopa. Zbog finansijskih nevolja u koje je zapao, samoubistvo je izvršio i jedan njihov bivši direktor, nekadašnji vlasnik rudnika…

– Kada je rudnik zatvoren našli smo se u teškoj situaciji. Većina u pravoj bedi – priča inženjer Vukašin Saičić, koji posle gotovo 25 godina rada, zahvaljujući „uspešnim biznismenima“ i njihovim mentorima iz sveta politike, preživljava teške dane.

– Mnogo teže dane od onih u jami, gde sam svašta doživeo i svega se nagledao – kaže Saičić, koji porodicu prehranjuje radeći poslove koji nemaju baš mnogo veze sa njegovom diplomom.

Naš sagovonik dalje prepričava sudbinu prijatelja pred penzijom koji je, pošto je rudnik zatvoren došao je u direkciju da pita da li će biti kakve otpremnine, akcija, bilo čega što bi mu porodici donelo hleba. Kada je shvatio da nema ničega, da neće dočekati ni penziju, presudio je sebi konopcem… Ostalo je četvoro dece iza njega, priča ovaj čovek.

– Puškom je sebi presudio jedan od naših kolega. Iza njega ostalo dvoje dece. Majka im ne radi – nabraja Saičić.

– Deca im se danas potucaju po podstanarskim sobama širom sveta. Ne školuju se… Bede je tako sve više.