Манимејкерс

извор: politika.rs, Тања Вујић

У следећа четири месеца треба нам три милијарде америчких долара, људима у Бенгазију морамо да исплатимо личне дохотке, рекао је јуче Абдурахман Мохамед Шалгам, некадашњи Гадафијев шеф дипломатије, а данас министар иностраних послова побуњеничког покрета у Бенгазију, обраћајући се званицама на трећем самиту Међународне контакт групе за Либију у Абу Дабију, сазваном да размотри будућност државе са највећим доказаним резервама нафте у Африци. Упркос баснословној молби, побуњеници ће отићи из Абу Дабија са обећањем савезника да ће им дати пола милијарде долара. У међувремену, представници Савета за сарадњу у Персијском заливу, Арапске лиге, Организације исламске конференције, Уједињених нација, Афричке уније, ЕУ и НАТО-а расправљали су о томе да „либијски побуњеници треба да саставе детаљан план како би водили Либију, ако и када Муамер ел Гадафи сиђе са власти или буде свргнут”. Дипломатска ограда „ако и када Гадафи оде” није случајна: британски министар за Средњи исток Алистер Барт већ јуче је упозорио либијске побуњенике да не сметну са ума „ирачку лекцију”. „Либијски побуњеници и њихови међународни савезници морају да науче лекцију из Ирака, преузму одговорност за изградњу државе, уз помоћ УН. Они у противном ризикују да земља склизне у крвави хаос уколико режим Муамера ел Гадафија буде свргнут. Након четири месеца устанка и 12 недеља дејстава НАТО-а још није јасно на колико би се све начина могао завршити сукоб у Либији. Не треба искључити ни евентуалну улогу мировних снага”, наговестио је Барт уочи самита. Италија је јуче најавила додатну помоћ либијским побуњеницима од око 400 милиона евра, а Афричка унија први пут званично оценила да би било најбоље да „брат Гадафи оде са власти”. Међутим, све заинтересоване стране суочавају се са растућим бројем дилема око сукоба који „пред очима међународне јавности цепа Либију на два дела: регион Киренаике под контролом Гадафијевих противника, и остатак земље још под контролом Гадафијевог режима упркос 10.000 налета ратних авиона НАТО-а”, оцењује „Новински дневник Гане” из Акре. Табор међународних савезника либијских побуњеника политички је одлучан да ће војно дејствовати у Либији „докле год буде требало да дође до промене”. Истовремено, начелник генералштаба америчке војске адмирал Мајкл Мален признаје да је на терену постигнут „веома спори напредак ка задатом циљу”, док генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмунсен тврди да је питање дана када ће Гадафи „пасти”. На затвореној сесији НАТО-а ове седмице у Бриселу, поименични захтев одлазећег америчког секретара за одбрану Ричарда Гејтса од Турске, Немачке, Пољске, Шпаније и Холандије да се „јаче” ангажују у Либији – наишао је на уздржаност. Западни савезници, подржани Катаром, Кувајтом и Емиратима, све отвореније говоре о „исцрпљености трупа и растућим трошковима операције Либија”, преноси агенција Блумберг. „Америчка војна операција у Либији коштаће стотине милиона долара више него што је Пентагон раније процењивао. Дневни трошкови америчких дејстава у Либији достижу око два милиона долара, то јест 60 милиона долара месечно, а не 40 милиона како се раније веровало”, преноси податке из америчког министарства одбране лондонски „Фајненшел тајмс”.

Окампо: Гадафи наложио систематска силовања

Главни тужилац Међународног кривичног суда Луис Морено Окампо почео је да сакупља доказе који указују да је пуковник Муамер ел Гадафи изгледа лично наредио систематско силовање жена осумњичених за подршку побуњеницима, пренеле су јуче агенције. „Поседујемо доказе о широко распрострањеним силовањима преко 100 жена у једној области Либије, као и о дотурању лекова који подстичу сексуалну активност”, истакао је Окампо. „Гадафи је одлучио да кажњава силовањем. Војницима су дотурани лекови попут вијагре, и то је ново у случају против Гадафија: он до сада није на овај начин настојао да контролише становништво.” Главни тужилац МКС најавио је да ће захтевати да се оптужба против Гадафија у Хагу прошири и за „силовање и подстрекивање силовања”.

Comments

  1. Cilj rata protiv Libije nisu samo libijske rezerve nafte, trenutno procenjene na 60 milijardi barela, najveće u Africi i među najnižima u svetu po troškovima vađenja, ni rezerve prirodnog gasa koje se procenjuju na oko 1,500 milijardi kubnih metara. Na nišanu onih koji su “voljni” za operaciju “Ujedinjeni zaštitnik” nalaze se državni investicioni fondovi, odnosno kapital koji je libijska država ulagala u inostranstvu.

    Libijsko investiciono telo (LIT) upravlja sredstvima državnog investicionog fonda procenjenim na oko 70 milijardi američkih dolara, a ako se dodaju i inostrane investicije Centralne banke i drugih organa, ova sredstva premašuju 150 milijardi dolara. A možda i više. Čak i ako je u ukupnom iznosu nešto niži od saudijskog ili kuvajtskog, libijski nacionalni investicioni fond karakteriše brzi rast. Kada je LIT osnovan 2006, imao je 40 milijardi dolara na raspolaganju. Za samo pet godina, LIT je uložio sredstva u više od stotinu kompanija u Severnoj Africi, Aziji, Evropi, SAD i Južnoj Americi: u holdinge, bankarstvo, nekretnine, industrije, naftne kompanije i drugo.

    U Italiji, glavne libijske investicije su u UniCredit banci (LIT i libijska Centralna banka drže 7,5 procenata iste), Finmeccanica (2 odsto) i ENI (1 odsto). Ove i ostale investicije (uključujući i 7,5 odsto FK Juventusa) imaju ne toliko ekonomski (iznose oko 5,4 milijarde dolara) koliko politički značaj.

    Libija se, nakon što ju je Vašington skinuo sa crne liste “otpadničkih država”, trudila da nađe sebi mesto na međunarodnom nivou, sa fokusom na “diplomatiju nacionalnog investicionog fonda”. Nakon što su SAD i EU podigli embargo 2004. i velike naftne kompanije se vratile u zemlju, Tripoli je uspeo da održi trgovinski suficit od oko 30 milijardi dolara godišnje, i taj novac je u velikoj meri usmeravao u strane investicije. Upravljanje investicionim fondovima je, međutim, dovelo do novog mehanizma vlasti i korupcije u rukama ministara i visokih zvaničnika, delom verovatno van kontrole samog Gadafija. Ovo potvrđuje i činjenica da je 2009. godine Gadafi predložio da 30 milijardi dolara prihoda od nafte ide “direktno libijskom narodu.” Ovo je zaoštrilo rascep unutar libijske vlade.

    SAD i evropski vladajući krugovi usmerili su pažnju na ova sredstva, pa su pre sprovođenja vojnog napada na Libiju radi preuzimanja njenog energetskog bogatstva, najpre preuzeli ogroman novac njenog državnog investicionog fonda. Ovu operaciju je olakšao predstavnik Libijskog investicionog tela (LIT), Muhamed Lajas lično. Kako je otkriveno u depeši koju je objavio Vikiliks, Lajas je 20. januara izvestio američkog ambasadora u Tripoliju da je LIT deponovao 32 milijarde dolara u američkim bankama. Pet nedelja kasnije, 28. februara, Trezor SAD je “zamrzao” ove račune. Prema zvaničnim izjavama, ovo je “najveća suma ikada blokirana u Sjedinjenim Državama”, koju je Vašington zadržao “kao zalog za budućnost Libije.” A zapravo će ta sredstva poslužiti kao injekcija kapitala za američku ekonomiju koja tone sve dublje u dugove. Nekoliko dana kasnije, i EU je “zamrzla” oko 45 milijardi evra libijskih sredstava.

    http://www.diplomatija.com/sr/1161/news/blokada-libijskih-dr%C5%BEavnih-fondova-onemogu%C4%87ava-afri%C4%8Dkim-zemljama-da-izbegnu-kontrolu-svetske-banke-i-mmf-a-kao-oru%C4%91a-neo-kolonijalne-dominacije-i-ozna%C4%8Di%C4%87e-kraj-cfa-frank/

Komentariši

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.