izvor: pressonline.rs, piše: Milan Grujić 
Zamislimo na trenutak da je trgovina drogom legalan posao – da li to znači da bi Darko Šarić bio najuspešniji srpski privrednik? Čovek je uspeo na globalnom nivou. Konkurentnom cenom osvojio je pola evropskog tržišta. Uzeo posao napuljskoj mafiji, a da je prethodno nije pobio… Nije mala stvar.
Šarićev problem je što se odlučio za zabranjenu trgovinu, što će ga koštati više desetina godina zatvora. Ako u međuvremenu ne postane najbolji frend nekog od vođa somalskih pirata, koji su od otetih para osnovali investicioni fond. Kladim se da ideja nije originalno njihova, da je već dokazana u praksi. Bili bio to sjajni naslovi: „Pirates LTD kupio Telekom Srbija”, „Golf of Aden zainteresovan za EPS”, „Abdigasim & Darko (pre)otimaju NIS Gaspromu”…
Da se vratimo na temu. Osim drogom, u svetu se trguje i ogromnim brojem različitih dozvoljenih proizvoda. Sirovinama, polu i gotovim proizvodima, znanjem, uslugama, ljudima (ljude zakon različito tretira, dozvoljeno je trgovati sportistima, inženjerima, stručnjacima… a zabranjeno ženama, decom i ljudskim organima, mada kod ovog poslednjeg eventualna kazna zavisi od toga s kim ste u dilu).
Gotovim proizvodima je najlakše trgovati ako ih sami pravite, za sirovine je potrebno da ste prirodno bogati… Da li baš? Niti Darko Šarić proizvodi kokain, niti je njegova rodna Crna Gora bogata začinskim biljem. Ali se snašao. Organizovao dve grupe, jedna kupuje, pakuje i šalje, druga dočekuje i prodaje. Novac uložen u trgovinu zove se trgovački kapital. Vraća se brže i sa većom stopom interesa od para uloženih u proizvodnju. Sve dok ga nisu otkrili. Sad mu ostaju investicioni fondovi.
Ono što zaista nedostaje Srbiji su ideje. Velike ideje. Jer bez velikih ideja nema ni velikog uspeha. Pa ni u biznisu. Sama ideja da je Šarić naš najuspešniji trgovac baca u očaj. Srbija danas nema nijedan proizvod koji bi plasirala razvijenom svetu. A usluge se svode na beogradske splavove, tri banje i raspali i preskupi Kopaonik. Litvanci su napravili skajp, šta smo mi uradili?
Pokušavamo da privučemo kapital na način na koji je to rađeno pre 50 godina. Pravimo autoputeve i podižemo železnicu do 90 na sat. O širokopojasnom internetu ovde niko ne raspravlja. Dajl-ap i loši filmovi su srpski brendovi. Pitanje je da li vredimo i 330 evra mesečno.
javniservis.me 
Komentariši