Slavko Perović: Ja sam rat­ni hu­škač, Mi­lu po­dig­ni­te spo­me­nik

OTVO­RE­NO PI­SMO SLAV­KA PE­RO­VI­ĆA GRA­DO­NA­ČEL­NI­KU DU­BROV­NI­KA AN­DRU VLA­HU­ŠI­ĆU

Po­što­va­ni go­spo­di­ne gra­do­na­čel­ni­če dič­nog gra­da Du­bor­vni­ka!

Pi­šem vam kao osni­vač (26.1.1990.g. Ce­ti­nje) i du­go­go­di­šnji po­li­tič­ki li­der usta­ško-fa­ši­stič­ko-pa­ve­li­ćev­sko-pap­sko-ka­to­lič­ko-an­ti­srp­sko-ve­li­ko­hr­vat­sko-se­pa­ra­ti­stič­ko-ba­lij­sko-ve­li­ko­al­ban­sko-mu­ha­me­dan­sko mu­sli­man­sko-bo­šnjač­ko-an­ti­me­di­te­ran­sko-an­ti­e­vrop­sko-pro­mi­lo­še­vi­ćev­sko-čet­nič­ko-ma­fi­ja­ške-rat­no­hu­škač­ke-rat­no-na­ci­stič­ke stran­ke, Li­be­ral­nog sa­ve­za Cr­ne Go­re, i njen pet­na­e­sto­go­di­šnji po­sla­nik u par­la­men­tu Cr­ne Go­re, i pod­šef ta­li­jan­ske Ka­mo­re.

Ovim pu­tem iz­ra­ža­vam Va­ma lič­no, i gra­du Do­brov­ni­ku, svoj stid i ka­ja­nje, što sam bio po­zna­ti i pri­zna­ti rat­ni hu­škač, Mi­lo­še­vi­ćev sa­ve­znik i slu­ga, te or­ga­ni­za­tor na­pa­da Cr­ne Go­re na Vaš svi­je­tli grad, or­ga­ni­za­tor ru­še­nja Du­brov­ni­ka i nje­go­ve oko­li­ne, kri­vac za pro­će­ri­va­nje i ubi­ja­nje ta­mo­šnjih sta­nov­ni­ka, pa­lje­vi­ne, uni­šta­va­nje i kra­đu nji­ho­ve imo­vi­ne, plju­va­nja hr­vat­skog ime­na i zna­me­nja, raz­vi­ja­nja mr­žnje pre­ma hr­vat­skom na­ro­du, pro­zi­va­ju­ći ga la­žno da je usta­ški, ge­no­ci­dan i an­ti­srp­ski, da ko­lje i ubi­ja Sr­be, i što sam se za­la­gao za ru­še­nje po­sto­je­ćih gra­ni­ca iz­me­đu Cr­ne Go­re i Hr­vat­ske, sma­tra­ju­ći Du­brov­nik di­je­lom Ve­li­ke Sr­bi­je, za ko­ju sam se i oruž­jem bo­rio! Ža­lim i sti­dim se, što sam tra­žio i pod­u­pi­rao kon­sti­tu­i­sa­nje Du­brov­ni­ka kao Re­pu­bli­ke Du­brov­nik, i što sam sa­njao da ću mu, jed­nog da­na, bi­ti svi­je­tli knez. Imao bih još pu­no očaj­no i sram­no ru­žnog da Vam ka­žem o se­bi, ali ne­ću, jer šte­dim Va­še dra­go­cje­no vri­je­me!

Po­što­va­ni gra­do­na­čel­ni­če, dok sam se ja ova­ko, go­di­na­ma, i na oči­gled ci­je­log svi­je­ta po­na­šao, vo­de­ći sra­mot­ni i kr­va­vi, zlo­či­nač­ki Li­be­ral­ni sa­vez, jed­na ve­li­ka lič­nost u Cr­noj Go­ri po­ja­vi­la se, i svo­jim zna­njem, umje­njem, po­li­ti­kom, ljud­sko­šću, hra­bro­šću i na­da­sve – na­dah­nu­ćem lov­ćen­skim, is­pri­je­či­la se, sa svo­jim pri­sta­li­ca­ma ko­ji su is­pje­va­li onu ču­ve­nu „Sa Lov­će­na vi­la kli­če, opro­sti nam Du­brov­ni­če!” – pred li­be­ra­li­ma cr­no­gor­skim, i ta­ko spri­je­či­la ne­ču­ve­ni čin mo­jeg mo­gu­ćeg osva­ja­nja Du­brov­ni­ka, a ra­di se o cr­no­gor­skoj kom­bi­na­ci­ji lič­no­sti: Nje­go­ša, Ma­žu­ra­ni­ća i Gun­du­li­ća, ra­di se o vje­sni­ku slo­bo­de cr­no­gor­ske, an­ti­mi­lo­še­vi­ćev­cu, an­ti­ve­li­ko­sr­bi­nu, an­ti­ma­fi­ja­šu, pra­ved­ni­ku, mu­če­ni­ku, mi­ro­tvor­cu, čoj­ku i ju­na­ku, no­si­o­cu ma­sli­no­ve gra­ne, go­lu­bu, ocu cr­no­gor­ske dr­ža­ve i na­ci­je, lju­bi­te­lju hr­vat­ske i nje­ne ša­hov­ni­ce, po­dr­ža­va­o­cu po­sto­je­ćih gra­ni­ca cr­no­gor­sko-hr­vat­skih, no­si­o­cu cr­no­gor­ske de­mo­kra­ti­je i ob­no­vi­te­lju sta­re i po­no­sne cr­no­gor­ske dr­ža­ve, na­šem pred­sjed­ni­ku u jed­nom man­da­tu, i sed­mo­stru­kom pre­mi­je­ru na­še vla­de, dva­de­set tro­go­di­šnjem fak­to­ru cr­no­gor­ske lje­po­te, što je ne­vje­ro­va­tan do­pri­nos dalj­njem na­pret­ku svjet­ske de­mo­kra­ti­je, mi­lje­ni­ku Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va, uvje­ren sam da već po­ga­đa­te: ra­di se o – Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću, so­ko­lu na­šem i per­ja­ni­ci raz­vi­je­nog i div­nog cr­no­gor­sko-hr­vat­skog pri­ja­telj­stva, tvor­cu sre­će, bo­gat­stva i na­pret­ka svih gra­đa­na cr­no­gor­skih, glav­nom či­ni­o­cu mi­ra i sta­bil­no­sti u re­gi­o­nu, tvor­cu ču­va­o­cu mul­ti­et­nič­ke i mul­ti­vjer­ske lju­ba­vi i slo­ge, i cr­no­gor­ski Hr­va­ti su, po­red svih osta­lih, li­stom za nje­ga, vječ­no, sma­tra­ju ga svo­jim Kim Il Sun­gom!

Zbog sveg opi­sa­nog spa­sa Du­brov­ni­ka u ra­tu, a po­u­čen div­nim pri­su­stvom na­šeg kra­snog i vi­še­stru­kog pred­sjed­ni­ka Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća ko­ji je, pod ša­hov­ni­com ko­ju vo­li, kao gost pred­sjed­ni­ka Jo­si­po­vi­ća, uče­stvo­vao u otva­ra­nju pro­šlo­go­di­šnjih Du­bro­vač­kih ljet­nih iga­ra (ka­kva je to na­dah­nu­ta sce­na bi­la), pred­la­žem Vam, go­spo­di­ne gra­do­na­čel­ni­če, da raz­mi­sli­te i po­dr­ži­te sle­de­ći moj pred­log:

a) Da se ime slav­nog Stra­du­na pro­mi­je­ni u ime – Stra­dun Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ili Stra­dun Mi­lov, ili Mi­lo­ve plo­če, ili

b) Da se, uz po­no­sni kip Or­lan­da po­sta­vi, istih Or­lan­do­vih di­men­zi­ja, ali u pru­ga­stom odi­je­lu, jer ta­kva su Đu­ka­no­vi­ću naj­mi­li­ja, spo­me­nik Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću sa ša­hov­ni­com i cr­no­gor­skom za­sta­vom u ru­ka­ma, ili, ako bi to ome­ta­lo raz­vi­ja­nje za­sta­ve Li­ber­tas pri­li­kom otva­ra­nja du­bro­vač­kih iga­ra, da se Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću,

c) Na­pra­vi spo­me­nik Mi­la Đu­ka­no­vi­ća ko­ji će, uz kip Sve­tog Vla­ha na zi­di­na­ma, kra­si­ti i ve­li­ča­ti Vaš po­no­sni grad i zna­či­ti vječ­no iz­vi­nje­nje Cr­ne Go­re za zlo­či­ne ko­je, ja lič­no, sa li­be­ra­li­ma zlo­či­nač­kim, na­ni­jeh div­noj Hr­vat­skoj i nje­nom na­ro­du!

Ne­ka vječ­no ži­vi grad Du­brov­nik!

Ne­ka ži­vi vječ­no Mi­lo Đu­ka­no­vić i ne­ka vječ­no vla­da Cr­nom Go­rom!

Ne­ka vječ­no ži­vi pri­ja­telj­stvo iz­me­đu Hr­vat­ske i Cr­ne Go­re, kod nas po­zna­to kao – jo­si­po­mi­lo­i­zam!

Uz iz­vi­nje­nje za od­u­zi­ma­nje Va­šeg dra­go­cje­nog vre­me­na, gra­do­na­čel­ni­če, moj sr­da­čan po­zdrav!

Lju­bi­telj ita­li­jan­ske ma­fi­je, lu­pež, pljač­kaš, šver­cer, ban­ker, ubi­ca, ci­jaš, rat­ni hu­škač, rat­nik, sa­ve­znik Mi­lo­še­vi­ćev sram­ni,

Vaš Slav­ko Pe­ro­vić