Избори пост мортем

У недељу, 14. 10. 2012. године одржани су девети парламентарни избори од увођења вишестраначја.

Као и прије претходних осам, и овога пута је власт упрегла све државне ресурсе, финансијске и ине, у функцију кампање. И овога пута су се продавале личне карте, дијелила обећања, понеко и запошљавао, дијељена помоћ социјално угроженима или станови заслужнима. И овога пута су јавни сервиси, штампани и електронски, били претворени у мегафон владајућих партија. И овога пута опозиционе партије су тврдиле да избори неће бити фер и демократски. Донијели су одлуку да на тим и таквим изборима учествују, уз изговор како висока излазност (преко 65%) руши режим.

Сада, више од двије недеље касније, вријеме је да саберемо бројке, и видимо ко је шта добио, ко је шта изгубио и нарочито- како даље:

Група Отпор диктаторском режиму у Црној Гори – грађанска непослушност залагала се за бојкот избора(као дио шире стратегије бојкота и отпора режиму до његовог коначног пораза). Ни један од политичких субјеката у Црној Гори није прихватио позив ове групе. Наше залагање је доживјело потпун пораз- излазност од 70,56% то беспоговорно потврђује.

Режим је добио изборе (иако неки тврде другачије, када се зброје гласови свих чинилаца који су прије избора били дио власти, та је побједа очигледна и убједљива), добио је огроман легитимитет великом излазношћу као и чињеницом да нико није оспорио резултате, и чињеницом да ће имати владу у којој ће партиципирати ”аутентични” представници мањинских народа (изабрани кроз загарантоване мандате). То ће наравно бити максимално злоупотребљавано у режимској пропаганди према споља, и отежаваће напоре на разобличавању његове праве природе.

Опозиција (ово је веома дискутабилан термин с обзиром да су се у постизборим активностима, одређене политичке групације које су себе називале опозиционим, понашале веома дискутабилно са становишта саме дефиниције ријечи „опозиција“) је требало да буде апсолутни побједник ових избора. Умјесто прижељкиване излазности од 65%, која је по свим њиховим рачуницама значила пораз режима, добили су 70,5%- и ИСТИ број мандата као и на претходним изборима- 29(2009- СНП 16, НСД 8, ПЗП 5; 2012 ДФ 20, СНП 9). Дакле, одлука да се под овим и оваквим условима изађе на изборе показала се као дубоко погрешна, а прича о велико бијелом киту званом велика излазност која ће срушити режим- као фатаморгана.

Шта даље?

За двије од три побројане ”категорије” то је потпуно јасно:
Режим ће наставити са терором, пљачком ресурса, разарањем ове земље до њеног потпуног уништења, они друго и не знају.

Групи ОДР-ГН избори нијесу били ни битни (а камоли пресудни), сматрали су их и сматрају режираном представом са подијељеним улогама у којима не треба учествовати, те ће наставити да се залаже и пропагира методе ненасилног отпора као пут ка смјени диктаторског режима.

Кључно питање је шта ће учинити опозиција? Да ли ће након свега реченог и учињеног верификовати својих 29 мандата, заузети своја мјеста у клупама ”Скупштине” и увјеравати своје бираче да је то најбољи пут за заштиту њихових интереса? Да ли ће наставити бескомпромисну ”борбу” уз само симболичне надокнаде у виду посланичких плата и осталих принадлежности? Хоће ли неко изаћи пред опозициону јавност и поднијети рачун?

Остаје да видимо…

Група грађана “Отпор диктаторском режиму у Црној Гори – грађанска непослушност”