(saopštenje smo dobili putem elektronske pošte)
Saopštenje za javnost
O stavovima Državnog tužilaštva, o navodnom nepostojanju uvreda i prijetnji u SMS porukama Š. Radončića, i, mnogo važnije, o produženom ćutanju ovog tužilaštva o najvećoj odgovornosti Mila Đukanovića za ratni zločin deportacija 1992.
Poslije više od tri mjeseca dirljivog privatno-javnog partnerstva Š. Radončića i Državnog tužilaštva, uz istovremeno indikativnu okolnost da ovo tužilaštvo pri tome nas trojicu nije čak ni kontaktiralo, preko medija smo obaviješteni kako Državno tužilaštvo smatra da u onim SMS porukama Š. Radončića nema krivičnog djela za koje se goni po službenoj dužnosti. Još važnije, međutim, Državno tužilaštvo se i ovog puta oglušilo o naš poziv od 10. juna 2011, da sadržaj tih poruka razmotri samo kao dio očiglednih nastojanja šefa vladajućeg režima, Mila Đukanovića, da izbegne najveću odgovornost za nezastarivi ratni zločin deportacija 1992, što je postalo posebno vidljivo nakon (samo)optužujućeg svjedočenja Momira Bulatovića pred Višim sudom u Podgorici 12. novembra 2010.Produženim ćutanjem Državnog tužilaštva o odgovornosti Mila Đukanovića za zločin deportacija, one uvrjedljive i prijeteće poruke postale su još ozbiljnije, a ugroženost naše lične bezbjednosti od strane vladajućeg režima i njegovih operativaca još veća. Ali je to manje važno, jer se tiče samo nas trojice. Mnogo važnija je, jer se tiče cijele Crne Gore, činjenica da, produženim ćutanjem o odgovornosti vrha režima za zločin deportacija, i Državno tužilaštvo postaje dio opstrukcije i saučesništva u ovom zločinu. Tako samo još jednom potvrđuje da je više partijsko i oligarhijsko nego državno.
Što se Š. Radončića tiče, on je u cijeloj ovoj priči, veoma koloritan, ali, ipak, sporedni režimski lik. Kojim se mi ne bavimo. Umjesto toga, činimo sve što je u našoj moći, da jednakost pred zakonom, odgovornost i fer suđenje, dobije Vrhovnik vladajućeg režima. Jer će onda za njim krenuti i svi njegovi pomagači, partijski tužioci i specijalci. Kao što se to ovih dana događa u zemljama našeg najbližeg okruženja.
MILAN POPOVIĆ, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Crne Gore
ESAD KOČAN, glavni i odgovorni urednik nedjeljnika Monitor
KOČA PAVLOVIĆ, poslanik PZP u Skupštini Crne Gore
*** ***
Saopštenje za javnost
19. jul 2011.
Prof. dr Šerbo Rastoder, akademik BANU i DANU; Esad Kočan, glavni i odgovorni urednik Monitora; Husein Tuzović, predsjednik savjeta Foruma Bošnjaka/Muslimana CG; Jakup Durgut, predsjednik Udruženja građana Bukovice; Aldemar Ibrahimović, akademski slikar; Azra Jasavić, advokatica; Atvija Kerović, izvršni direktor Almanaha ; Ibiš Kujević, etnomuzikolog; Sead Sadiković, novinar; Faiz Softić, književnik; Ferid Šarkinović, direktor Centra za kulturu Plav
Već duže vremena, poznati crnogorski intelektualci, ljudi koji su i u najtežim ratnim godinama kao pripadnici crnogorskog naroda nesebično iskazivali solidarnost sa ugroženim bošnjačkim narodom, izloženi su grubim javnim napadima, uvredama i klevetama, samo zato što se dosljedno zalažu da se ratni zločin deportacije bosanskih izbjeglica u potpunosti rasvijetli, a najodgovrniji za taj državni zločin izvedu pred sud i pravedno kazne. U tim medijskim napadima koji se organizuju pod pokroviteljstvom vlasti, ovi lideri crnogorskog antiratnog pokreta se sada nastoje prikazati kao navodni zaštitinici počinioca zločina prema Bošnjacima. U tu svrhu posebno su grubim dezinformacijama i manipulacijama izloženi predstavnici udruženja koja zastupaju porodice žrtava, kako bi svoj gnijev umjesto na vinovnike zločina usmjerili prema onima na čiju su solidarnost i pomoć uvijek mogli računati. Svaki čovjek i svaki narod ima neprikosnoveno pravo da zahtijeva kažnjavanje zločina, ali i moralnu obavezu da pamti i promoviše primjere otpora nasilju. Kao pripadnici bošnjačkog naroda i kao crnogorski građani i na ovaj način javno se suprostvljamo presiji na ljude koji su se izuzetnom hrabrošću supostavljali zločinima i nasilju nad bošnjačkim i drugim narodima u Crnoj Gori, koje je činila crnogorska vlast slijedeći politiku Slobodana Miloševića. Činimo to i zbog sudbine naroda iz kojeg potičemo i zbog budućnosti Crne Gore i zbog vrijednosti na kojima počiva svako civilizovano društvo. Sigurni smo da bošnjački narod nikada neće zaboraviti svoje tragedije i stratišta, ali isto tako ni pružene ruke pomoći prijatelja u za njega najtežem istorijskom vremenu. Pozivamo crnogorske intelektualce, predstvanike civilnog sektora i nezavisnih medija da, bez obzira na pritisak da se prošlost potre i tadašnji režim amnestira, zajedno nastavimo da zahtijevamo od državnih institucija da se rasvijetle ratni zločini počinjeni na tlu Crne Gore i odgovornima organizuje fer suđenje. (saopštenje smo dobili putem email-a)
*** ***
Reagovanje Srđe Pavlovića, Milana Popovića, Koče Pavlovića i Esada Kočana povodom najnovijih napada i grubih manipulacija porodicama žrtava crnogorskog režima, 18. Jun 2011.
Godinama insistiramo na tome da crnogorska država privede pravdi i osudi naredbodavce i počinioce ratnog zločina deportacije BiH izbjeglica. To podrazumijeva suđenje Milu Đukanoviću, kojega kao ondašnjeg premijera smatramo najodgovornijim za deportaciju i za 20-godišnje prikrivanje tog državnog zločina.
Uprkos tome, crnogorsko tužilaštvo, sudstvo, režimski mediji i medijski režimski agenti na čelu sa Šemsudinom Radončićem – složno ponavljaju da nema dokaza o krivici Mila Đukanovića. Vlast i njeni servisi pokušavaju za krivca proglasiti bivšeg policijskog inspektora Slobodana Pejovića, jedinog čovjeka iz državnog aparata koji je o tom zločinu javno progovorio.
Evakuacija Mila Đukanovića iz zločina deportacije predstavlja doprinos zločinu koji je 1992. počinila naša država u naše ime, i mi ni po koju cijenu nećemo prestati da javno govorimo o tome.
Porodice žrtava su manipulisane i izložene teškim dezinformacijama od strane režima. Predstavnici udruženja porodice žrtava, srebreničkih i drugih, okreću svoj opravdani gnjev sa onoga koji je od 1992. do danas gospodar života i smrti u Crnoj Gori, na nas koji insistiramo da se zločin deportacija rasvijetli, a da se odogovorni, uključujući i političare iz ratnih godina, kazne. Bez osude krunskih krivaca, sudska pravda se pretvara u istorijsku farsu. Na šta bi ličila pravda za Majke Srebrenice bez osude Karadžića i Mladića? Zar bi se moglo desiti da bilo koji „istraživac zločina“ ubijedi Majke Srebrnice da je Karadžić bio neobaviješten o ovom genocidu?
Predstavnice Udruženja Majke Srebrenice su dezinfromisane da se mi protivimo podizanju spomenika ljudima koje je crnogorska državna vlast predala svojim ratnim saveznicima Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, i tako poslala u smrt. Naprotiv, godinama opominjemo da je Crna Gora dužna da podigne spomen-obilježje žrtvama ovog državnog zločina. Mi samo upozoravamo da taj spomenik ne smije biti zamjena za pravedne presude nalogodavcima i izvrsiocima državnog zločina.
Smatramo da je, zbog nevino pobijenih ljudi i zbog budućnosti Crne Gore, neprihvatljivo da spomenik svojim žrtavama podižu nalogodavac zločina deportacije Milo Đukanović i njegov režim. To bi bi bilo kao da Radovan Karadžić i Ratko Mladić, da su na slobodi i na vlasti, podižu spomen-obilježje žrtvama genocida u Srebrenici.
*** ***
Saopštenje za javnost Udruženje „Majke enklave Srebrenica i Žepa“, 16. Jun 2011.
Udruženje “Majke enklave Srebrenica i Žepa” najoštrije osuđuje zalaganje izvjesnog profesora Srđe Pavlovića iz Kanade i krugova okupljenih oko podgoričkog tabloida “Monitor”, koji se protive podizanju spomenika 86-orici bosanskih izbjeglica deportovanih iz CG i ubijenih u RS 1992. godine, piše u saopštenju koje je potpisala predsjednica “Udruženja enklave Srebrenica i Žepa” Munira Subašić.
Kako u našem Udruženju ima i majki iz “Udruženja porodica deportovanih bosanskih izbjeglica iz Crne Gore 1992.”, kojima su djeca sa teritorije Crne Gore odvedena u smrt, imamo dodatni motiv da osudimo sve pokušaje te bezdušne skupine ljudi, koji se tobože u ime pravde protive tom elementarnom civilizacijskom činu.
Podizanje spomenika našim sinovima, braći, očevima i muževima, ne podrazumijeva nikakvo aboliranje bilo koga od komandne ili svake druge odgovornosti, kako to neljudski podmećete „Udruženju porodica deportovanih bosanskih izbjeglica”.
Majke Srebrenice, također, najoštrije osuđuju veličanje aktivnog učesnika ovog ratnog zločina policijskog inspektora Slobodana Pejovića od strane profesora Srđe i poslanika Koče Pavlovića, profesora Milana Popovića, Esada Kočana, redakcije Monitora i drugih.
Osuđujemo takođe i pojedine medijske inicijative koje dolaze iz tog kruga da se Centar bezbjednosti u Herceg Novom nazove po imenu policijskog inspektora Slobodana Pejovića, koji nije spašavao, već je naše najmilije odvodio u smrt.
Majke Srebrenice posebno osuđuju brutalnu hajku Monitora i ljudi bliskih njemu na Jasenku Perović, predsjednicu “Udruženja porodica deportovanih bosanskih izbjeglicaiz Crne Gore 1992.” , koju ti bezobzirni ljudi optužuju da je režimski agent, sprovodeći tako javni linč i otvoreni pritisak da ona i porodice odustanu od precusuiranja svih odgovornih za taj zločin, pa i njihovog junaka Slobodana Pejovića.
“Majke enklava Srebrenice i Žepe” također se pridružuju zahtjevu “Udruženja porodica deportovanih bosanskih izbjeglica iz Crne Gore 1992.”, da se Državni tužilac Crne Gore uključi u sprječavanje krivičnog djela negiranja zločina i protivljenju podizanja spomenika žrtvama, koje čine uredništvo podgoričkog tabloida “Monitor”, kao i njihovi sagovornici poput raznih Pavlovića i drugih.
*** ***
izvor: vijesti.me, piše: Srđa Pavlović, 16. Jun 2011., tekst “Taoci i apologete”
povodom teksta “Dajte dokaze ili 150.000”, autora Šekija Radončića, “Vijesti” 14. Jun 2011.
Gospodin Radončić insistira da se pažnja usmjeri na sporednu stvar i personalizuje pitanje koje prevazilazi nas dvojicu, i svakog pojedinca na našem prostoru. U priči o državnom zločinu deportacije nijesam važan ni ja, ni moj brat, ni moja porodica, ni g-din Radončić, ni Slobodan Pejović, ni Esad Kočan. Važno je utvrditi ko su bili politički nalogodavci ovog zločina u Crnoj Gori, kako bi se oni mogli sudski procesuirati i time zadovoljiti pravda, žrtvama vratiti dostojanstvo, a njihovim porodicama pokazati da je država Crna Gora spremna da se suoči sa sopstvenom prošlošću. Ovim bi, istovremeno, Crna Gora prestala biti talac nerasvijetljenog državnog zločina i onih koji ga prikrivaju.
Dakle, potreba da se utvrde nalogodavci ovog državnog zločina je ono o čemu se treba razgovarati. To je cilj kojem se treba težiti. Ja sam se nadao da će g-din Radončić predano raditi na ostvarivanju tog cilja, ali mi je njegovo skorije djelovanje izazvalo ozbiljne sumnje. On uporno odbija da se odredi prema pitanju političke odgovornosti tadašnje crnogorske vlade i njenog predsjednika. On, štaviše, nastoji da moja pitanja na ovu temu personalizuje. Ova personalizacija se odvija na tri nivoa.
Prvi nivo je insistiranje na sopstvenim zaslugama za održavanje pažnje javnosti na ovom zločinu. Niko ne spori zasluge koje g-din Radončić ima za rasvjetljavanje nekih od okolnosti pod kojima se ovaj zločin dogodio. Ipak, vrijedi podsjetiti da g-din Radončić nije otkrio ovaj zločin. Zasluga za otkrivanje pripada Slobodanu Pejoviću. On je jedini koji je smogao snage da progovori i ovu sramnu epizodu novije crnogorske istorije nazove pravim imenom: državni zločin. Njegovo svjedočenje nije značilo i poricanje lične odgovornosti, jer g-din Pejović nikada nije poricao da je vodio patrolu koja je po dobijenom naređenju hapsila izbjeglice. Slobodan Pejović je jedini svjedok koji je ponudio neophodni kontekst u koji se deportacija mora pozicionirati. Ovo je, istovremeno, i najvažnija tačka u čitavoj priči.
Gospodin Radončić je medijski obznanio Pejovićevo svjedočenje. To, naravno, nije malo i beznačajno dostignuće, i ja nikada nijesam osporavao značaj tadašnjih aktivnosti g-dina Radončića. Naprotiv, onoliko koliko sam mogao, podržavao sam njegov rad i njegov napor usmjeren ka zadovoljavanju pravde. Moja podrška je bila profesionalnog karaktera.
Nakon skoro dvije decenije mukotropnog istraživanja uzroka zločina, politički nalogodavci u Crnoj Gori još nijesu otkriveni. Nedavno se počelo govoriti o odmjeravanju Pejovićeve lične odgovornosti. To je zaista važno, ali to ne može i ne smije poslužiti kao zamjena za utvrđivanje političke odgovornosti tadašnje crnogorske vlade i njenog predsjednika. Fokus sa državnog zločina, koji je koncipiran i izveden od strane državnih organa Crne Gore, g-din Radončić prebacuje na individulanog pripadnika policije. On time negira postojanje državnog zločina i umiješanost tadašnje izvršne vlasti u Crnoj Gori. To čini uprkos raspoloživim dokumentima. Ovo je tačka u kojoj je g-din Radončić izgubio moju podršku.
On se ne usuđuje da deportaciju okarakteriše kao državni zločin jer bi time neminovno okrivio tadašnjeg predsjednika crnogorske vlade. Njegova lingvistička akrobatika je interesantna. On koristi termin “režimski zločin” u želji da ova dešavanja odvoji od lika i djela tadašnjeg predsjednika vlade, Mila Đukanovića i tadašnjeg predsjednika države, Momira Bulatovića. Tokom ranih 1990-ih “režim” u Crnoj Gori je označavao državni aparat koji je propagirao rat i mržnju, i dičio se značkama velikosrpskog nacionalizma. Istovremeno, proturala se priča da je Đukanović, ustvari, uvijek bio veliki Crnogorac, ali da je bio okružen nacionalistima i srpskim agentima, pa nije imao potpunu kontrolu nad radom vlade i pojedinih ministarstava. Pričalo se da je on “dobar, ali su oni oko njega loši”, te da je on i tada bio perjanica takozvane “druge Crne Gore”. Ako se ima na umu ovakav kontekst, onda Radončićevo insistiranje na “režimskom” zločinu, otvara mogućnost da je Đukanović bio neobaviješten o tim dešavanjima, i da su zlo učinili njegovi podređeni koji su, istovremeno, bili agenti “beogradske huškačke politike.”
Ne treba zaboraviti da su MUP i resorni ministar podređeni predsjedniku vlade, i da ne mogu biti slobodni strijelci. Ova hijerarhija ministarske podređenosti premijeru je bila posebno naglašena u periodima Đukanovićevog predsjednikovanja crnogorskom vladom.
Drugi nivo je napor g-dina Radončića da kompleksni događaj svede na aktivnosti jednog policijskog službenika. Redizajniranje državnog zločina dovodi u sumnju njegov kredibilitet kao novinara-istraživača. Prebacivanje fokusa sa državnog zločina i utvrđivanja političke odgovornosti tadašnje crnogorske vlasti, na Slobodana Pejovića, predstavlja istorijski revizionizam. Nadam se da g-din Radončić prepoznaje validnost svjedočenja bivšeg crnogorskog predsjednika, kao i zapisnike Vrhovnog savjeta odbrane za utrđivanje konteksta u kojem se dogodio ovaj državni zločin.
Pošto se treći nivo personalizacije fokusira na lično i porodično, želim izreći samo tri konstatacije. Ja i moja porodica ne gajimo bilo kakav animozitet, a kamo li mržnju, prema g-dinu Radončiću, jer prema njemu nemamo nikakav emotivni odnos. Logično je da on donedavno nije ni znao da ja postojim, pošto se nas dvojica već duže vremena ne krećemo u istim krugovima. Za razliku od njegovog, moj krug je i dalje ostao onaj u kojemu se zločini dokazuju kroz dokumente i nazivaju se pravim imenom. Uvjeravam ga da su svi članovi moje porodice uvijek mislili svojom glavom i nezavisno jedan od drugoga. Ovo kažem svjestan činjenice da je za neke ljude u Crnoj Gori teško da prihvate postojanje mišljenja i djelanja koje bi se formiralo nezavisno od nacije, vjerske institucije i organizacije, partije, familije, klana, ili interesne grupe.
*** ***
izvor: vijesti.me, piše: Šeki Radončić, 14. Jun 2011., tekst “Dajte dokaze ili 150.000”
povodom teksta “Trudodani i istina o državnom zločinu” autora Srđe Pavlovića, “Vijesti”, 12. Jun 2011.
Srđa Pavlović nastavlja da dijeli moralne lekcije meni, NVO i porodicama deportovanih i pobijenih ljudi iz Crne Gore, jer smo mi Za, a on Protiv podizanja spomenika u Herceg Novom. I, naravno, opet podmeće: nek navede bar jedan primjer gdje je to Šeki Radončić prijetio njemu ili bilo kojem članu njegove porodice.
Pavlović(i) su krenuli u moje medijsko satanizovanje onog momenta kada sam najavio da snimam film o crnogorskom heroju, bivšem inspektoru crnogorske policije Slobodanu Pejoviću, koji se javno hvalio da je spasavao Bošnjake, a ispostavilo se da ih je odvodio u smrt.
Ekspresno je uslijedilo nekoliko pavlovićevskih napada na mene u Vijestima. Potom je profa u Monitoru obznanio da bi podizanje spomenika deportovanim ljudima iz Crne Gore predstavljalo “dehumanizaciju žrtava” i “mrlju na obrazu Crne Gore”. Na što su reagovale porodice, optužujući ga za anticivilizacijsko i fašističko ponašanje.
Moram reći, i za mene je Pavlovićevo protivljenje podizanju spomenika pobijenim ljudima – van pameti. To je kao protiviti se izgradnji Memorijalnog centra u Potočarima kod Srebrenice. Suština je u sljedećem: podizanjem spomenika se odaje počast nevinim ljudima, ali se obilježava i zločin, naredbodavci i učesnici zločina.
Pošto me braća Pavlovići pokušavaju gurnuti na poziciju režimskog tj. Milovog agenta, mada meni Milo nije pomagao da izađem iz finansijskih dugova, neka mi bude oprošteno što ću, zbog čitalaca Vijesti, u najkraćem navesti šta sam, kao režimski agent, učinio u razobličavanju ovog režimskog zločina:
Obavio i zabilježio više od 500 intervjua sa svjedocima deportacija, preživjelim, policajcima, političarima… i tom prilikom prevalio na hiljade kilometara širom zemaljske kugle. O zločinu objavio na stotine tekstova, najviše u Vijestima, opisao ga u dvije knjige “Crna kutija” (1996) i “Kobna sloboda”(2005), sada završavam i treću. Snimio sam dva dugometražna dokumentarna filma “Karneval” i “Heroj naših dana”.
Organizovao porodice da pokrenu parnični postupak protiv crnogorskog MUP-a. Učestvovao u organizovanju i obilježavanju godišnjica deportacija svih ovih godina. Tražio od prvog dana izgradnju spomen obilježja i uvođenje Dana sjećanja na ovaj zločin.
Sa Željkom Ivanovićem organizovao štampanje i distribuciju više od 30.000 DVD “Karnevala” kako bismo probili medijsku blokadu ovog filma. Tadašnjoj državnoj tužiteljici CG, Vesni Medenici, dostavio svoju knjigu i drugi materijal vezan za ovaj zločin.
Tužilaštvu za ratne zločine Bosne i Hercegovine podnio krivične prijave protiv Karadžićevih egzekutora, koji su pobili deportovane ljude na teritoriji Republike Srpske… I što je najvažnije: Haškom tribunalu dostavio kompletan materijal o ovom zločinu, sa uspostavljenom komandnom odgovornošću, kako bi makar haški tužioci procesuirali najodgovornije…
Zbog svega ovoga mi je, kao opasnom režimskom agentu, godinama prijećeno, bačena mi je bomba na kuću, demoliran automobil, crnogorski Eskobar je obećao kako “će me roknuti”…
Uz to su crnogorski policajci, dok su hapsili optužene, od mene pravili metu, objašnjavajući njihovim sinovima i braći da je za njihov progon isključivo kriv “strani agent Šeki Radončić”. O konkretnim i opasnim prijetnjama nekih članova ovih porodica upućenih meni neću govoriti.
Šta je Pavlović u ovom slučaju konkretno uradio? Zna se: oštro se usprotivio podizanju spomenika nesrećnim ljudima?! Bravo profesore: i tako se postaje poznat.
Volio bih da Pavlović navede gdje sam, kada i zašto vrijeđao njega, mada do prije neki dan nijesam znao ni da postoji, i njegovu porodicu. Tačno je da sam Srđinog brata Koču najdobronamjernije, kao i Nebojšu Medojevića, Esada Kočana, Veseljka Koprivicu, Đura Vučinića i još nekoliko prijatelja upozorio da je Slobodan Pejović sve nas obmanuo.
Neki od njih su to prihvatili na pravi način, braća Pavlović i Pejovićev pobratim Kočan nijesu, već su krenuli u moralnu diskvalifikaciju Šekija Radončića i porodica deportovanih ljudi. Koči sam zbog toga, 31. maja, poslao sljedeću SMS poruku: “Koča prijatelju, ispao sam ti iz duga. Na vrijeme sam te upozorio da ne jašeš na mrtvog konja. No, to je sada tvoj izbor. I to razumijem, ali stvarno ne razumijem mržnju i odvratna podmetanja koju tvoja porodica ispoljava prema meni”.
To je ta “poruka opasna po život, puna uvreda” koju sam uputio prijatelju. No, on je, tek nakon desetak dana, uspaničeno prijavio ovako opasnu prijetnju “režimskog agenta”. Naravno, Tužilaštvo CG će sada, po prijavi mog advokata, provjeriti listing poruka i navodnih prijetnji upućenih Koči Pavloviću, Milanu Popoviću i Esadu Kočanu.
Po mojoj privatnoj tužbi, pomenuta trojka će na sudu imati prilike da dokaže kako sam im to prijetio, kako sam im život ugrozio, te da sam režimski, tj. Milov agent. Moj odštetni zahtjev iznosi po 50.000 eura. U demokratskoj Evropi je za ovo djelo već izrečena kazna na 90.000 eura, pa se nadam da će moj visoki novčani zahtjev dodatno stimulisati ovu trojku da pronađu makar jednu moju izjavu, tekst, knjigu, film, ili dokaz kako veličam Đukanovića ili radim za njegov režim i policiju.
Skrivanje iza poslaničkog imuniteta neće pomoći, istinu ću tjerati do Strazbura, a dobijeni novac ću uplatiti u Fond za izgradnju spomen obilježja deportovanim ljudima u Herceg Novom.
*** ***
izvor: vijesti.me, piše: Srđa Pavlović, 12. Jun 2011., tekst “Trudodani i istina o državnom zločinu”
Jednako je važno pronaći kosti žrtava deportacije, kao i pronaći i sudski procesuirati odgovorne za ovaj državni zločin. Svjedočenje nekadašnjeg crnogorskog predsjednika je eksplicitno uprlo prst odgovornosti ka državnom aparatu Crne Gore i njenom tadašnjem premijeru Milu Đukanoviću
Jedna od najvažnijih lekcija koja se može naučiti od DPS-a i njenog lidera jeste ona o korisnoj taktici zamjene teza i odvlačenja pažnje javnosti s glavne na sporednu stvar. Sjetimo se famoznih identitetskih pitanja. Kad god se oštrica kritike vlasti primakla na puškomet Đukanoviću, javnom scenom bi odjeknulo režanje o identiteskim pitanjima. U opštoj gunguli oko zastava, himni, heroja, izdajnika, svetaca, i zločinaca, centralna tema bi volšebno nestala u dubinama ponora u Donjem Polju.
Tako je i sa pitanjem utvrđivanja odgovornosti za državni zločin deportacije. Insistiranje da se pronađu i sudski procesuiraju odgovorni za taj dobro dokumentovani zločin se pokušava ućutkati galamom privatnog karaktera. Na toj mobi svoje trudodane zarađuje gospodin Šeki Radončić i neki od predstavnika nevladinog sektora. Cilj je jasan: po svaku cijenu odvratiti priču od Mila Đukanovića i crnogorske vlasti, koja je bosanske izbjeglice isporučila pod nož zločincima Ratka Mladića i Radovana Karadžića.
Tačka u kojoj ovaj napor na sakrivanju tragova iz prošlosti prelazi u osjećaj mučnine u stomaku jeste kada apologete režima u svoje saonice upregne žrtvu zločina, kako bi svoj moleraj od očiju javnosti zaklonili krvavim pokrovima nesretnika koje je crnogorska vlast poslala u smrt. U ovoj tački apologete krupnim koracima istupaju izvan okvira moralnosti. Na drugoj strani, duboki bol zamagljuje vidike, pa se reakcija žrtve, koliko god neutemeljena u činjenicama, mora razumjeti i prema njoj se moramo odnositi s dužnim poštovanjem.
Jednako je važno pronaći kosti žrtava deportacije, kao i pronaći i sudski procesuirati odgovorne za ovaj državni zločin. Svjedočenje nekadašnjeg crnogorskog predsjednika je eksplicitno uprlo prst odgovornosti ka državnom aparatu Crne Gore i njenom tadašnjem premijeru Milu Đukanoviću. Nedavno objavljeni zapisnici Vrhovnog savjeta odbrane nesumnjivo potvrđuju ovu liniju odgovornosti.
Crnogorska vlast nije pokazala spremnost da započne traženje odgovornih, ali se hitro priključila inicijativi za podizanje spomenika žrtvama čije ubice nijesu poznate. Ovim aktom, ona pokušava da abolira samu sebe i zatvori pitanje utvrđivanja odgovornosti bivšeg premijera i vlasti za deportaciju civila na stratišta Bosne i Hercegovine. Uvjeren sam da je to uzaludan posao.
Nikakve prijetnje sudom, nikakva isprazna galama o izdaji, i uvrede kojima mene i moju porodicu čašćava gospodin Radončić neće spriječiti kažnjavanje odgovornih za državni zločin deportacije. Ja sam uvjeren da će se, kad-tad, taj zločin rasvijetliti. Takođe sam siguran da će osuđivanje odgovornih u Crnoj Gori predstavljati najsjajniji spomenik žrtvama deportacije.
Dok se ne pronađu i kazne odgovorni za deportaciju, porodice žrtava mogu s punim pravom da polože vijence na bilo koju stopu Crne Gore, odaju dužnu poštu svojim najmilijima i obilježe državni zločin čiji inspiratori još nijesu pronađeni. Dok se ne pronađu i kazne odgovorni, čitava Crna Gora će biti talac onih koji sakrivaju ovaj državni zločin. Do tada ne smijemo ćutati i dozvoliti da nam gazdini mobenici zamagle vidik.
*** ***
Sudska interpretacija po kojoj Crna Gora nije bila u ratu, pa njeni policajci nikako ne mogu biti odgovorni za ratni zločin je u suprotnosti s nalazima stručne literature izvan Crne Gore. Ovakvo sudsko obrazloženje je oslobodilo svake odgovornosti ne samo devetoricu optuženih, nego i sve crnogorske ratne lidere.
Gospodin Radončić danas tvrdi da je bio prevaren i obmanut. Ko ga je prevario i obmanuo?
izvor: vijesti.me, piše: Srđa Pavlović, 12. April 2011., tekst “Srčana mana”
povodom teksta “Bolna istina”, autora Šekija Radončića, “Vijesti” 02. April 2011.
Priča o deportaciji i drugim temama iz bliže prošlosti je dio procesa suočavanja Crne Gore same sa sobom. To je suočavanje s teškim nasljedjem ratova iz 1990-ih. Oslobađajuća presuda optuženima za deportaciju bosansko-hercegovačkih izbjeglica iz Crne Gore i tekuće aktivnosti na reviziji novije istorije su dio napora da se tzv. crnogorska ratna nevinost, odnosno, naivnost tokom 90-ih, ozvaniči sudskim pečatima, novinskim tekstovima, i filmskim kamerama.
Nesporno je da je kao manji partner u savezu sa Srbijom, Crna Gora učestvovala u ratovima 1990-ih. Deportacija izbjeglica, etničko čišćenje Bukovice, agresija na Dubrovnik, motel Vinogradi i logor Morinj su integralni dio tog ratnog profila, i ne mogu biti interpretirani izvan ovog okvira.
Sudska interpretacija po kojoj Crna Gora nije bila u ratu, pa njeni policajci nikako ne mogu biti odgovorni za ratni zločin je u suprotnosti s nalazima stručne literature izvan Crne Gore. Ovakvo sudsko obrazloženje je oslobodilo svake odgovornosti ne samo devetoricu optuženih, nego i sve crnogorske ratne lidere.
Oslobađanju ratne elite od odgovornosti ide na ruku činjenica da utvrđivanje političke odgovornosti nije dio ni jednog proklamovanog napora ka pomirenju u Crnoj Gori. Ova abolicija je, između ostalog, proizvod širokog kompromisa koji je nakon 1997. značajan segment crnogorskog društva napravio sa vladajućom strukturom.
Bio je to svojevrstan pakt o nenapadanju zarad viših interesa – država, pa demoktratija. Teška srca konstatujem da je i oslobadjajuća presuda za deportaciju jedna od indirektnih posljedica tog pogubnog pakta.
Oni koji sada oštro kritikuju crnogorsko sudstvo zaboravljaju da je ono samo jedan od mnogih elemenata sistema, i da djeluje kao integralni dio većeg državnog organizma. Odluke sudova, uključujući i oslobađajuću presudu za deportaciju su odraz države i njene politike.
Neiskreno je portretisati sudove kao pokvareni dio državne mašine koja, inače, odlično funkcioniše. U Crnoj Gori se radi o sistemskom problemu, a ne o samovoljnim ministrima, ideološki rigidnim sudijama, i policajcima koji će sve uraditi za službu. Zločin deportacije je veoma dobro dokumentovan, pa se ne može govoriti o nedostatku činjenica.
Može se govoriti o nespremnosti institucija države da ove činjenice prepoznaju, i sudski procesuiraju one koji su kriminalno, komandno i politički odgovorni. Osobađajuća presuda je pravna manifestacija napora crnogorske države i njene vladajuće strukture da izbjegne otkrivanje i utvrđivanje sopstvene političke i komandne odgovornosti za ratna dešavanja.
Zato je važno oblatiti jedinog svjedoka, a još bolje je proglasiti ga ratnim zločincem.
Dokazi o deportaciji koji su na raspolaganju, svjedočenje Slobodana Pejovića i Momira Bulatovića, kao i dosadašnje pisanje gospodina Radončića na tu temu jasno ukazuju da se radilo o državnom zločinu.
Od kada je, daleke 2000. godine, počeo javno govoriti o deportaciji, S. Pejović je insistirao da se radi o državnom zločinu. U svom svjedočenju, M. Bulatović je decidno tvrdio da je država kriva za deportaciju.
Ovakvo svjedočenje je priznanje odgovornosti samog Bulatovića, ali i jasno određivanje tadašnjeg predsjednika vlade, Mila Đukanovića, kao državnog službenika koji je bio upoznat s akcijom hapšenja.
Nakon finansijskog poravnanja države sa nekim od porodica žrtava deportacije, gospodin Radončić je tvrdio da je tim činom država Crna Gora priznala krivicu i platila odštetu. Dakle, i on je tada smatrao da se radilo o državnom zločinu.
Gospodin Radončić danas tvrdi da je bio prevaren i obmanut. Ko ga je prevario i obmanuo? Da li ga je obmanula država, služba, svjedoci, ili svi na koje se oslanjao? Jedinog svjedoka koji je javno progovorio o državnom zločinu Radončić, ne nudeći dokaze, sada žigoše kao ratnog zločinca, lažova i monstruma.
U svoju odbranu, on se poziva na emocije i srce koje ga je ponijelo, i reciklira floskulu o takozvanoj “čojskoj i sojskoj Crnoj Gori.” Čemu služi to nebulozno prizivanje nacionalne mitologije i stereotipa? Vrijeme da se otvoreno kaže da postoji samo jedna Crna Gora, koja, na štetu budućih generacija, nema snage da se suoči sa svojim ružnim likom u ogledalu 1990-ih.
Šta znači pozivanje na emocije? Da li nam gospodin Radončić govori da tokom čitavih trinaest godina istraživanja ovog zločina nije koristio razum i logiku? Da li je zaboravio da je i srce stara varalica? Šta nam garantuje da će ovog puta više koristiti razum, a manje se oslanjati na unutrašnje organe? Da li to znači da danas smatra da deportacija nije bila državni zločin?
Ko su novi i meritorni svjedoci, i gdje su oni bili do sada? Kako je moguće da su oni ostali nepoznanica tokom godina mukotrpnog istraživanja? Šta se promijenilo u Crnoj Gori tokom posljednje godine dana da motiviše nove svjedoke da progovore? Da li su oni do sada ćutali iz straha, i ako jesu, ko im je prijetio?
Da li postoje neke mračne sile koje su izmislile priču o državnom zločinu, i da li gospodin Radončić smatra da postoji zavjera protiv nezavisne Crne Gore i njenog doskorašnjeg predsjednika vlade?
Konačno, pitanje profesionalnih kapaciteta gospodina Radončića je sasvim legitimno. Ako je već bio jedanput prevaren na tako grandiozan način, zašto od nas danas zahtijeva da mu vjerujemo?
S obzirom na dokumentovani i javno deklarisani nedostatak sposobnosti da, nakon trinaest godina podrobnog istraživanja, pronikne u suštinu stvari i sazna istinu, šta nam danas garantuje meritornost njegovih novih svjedoka i validnost njegovih novih zaključaka?
Da li je on, i na koji način, provjerio njihov kredibilitet i njihovo djelovanje u prošlosti, kako ne bi došao u situaciju da se nekom novom knjigom i filmom izvinjava što je iznova bio nasankan?
Nadam se da će gospodin Radončić ovaj put napraviti ozbiljnu provjeru svojih izvora i svjedoka, kako se ne bi pretvorio u modernu verziju antičke tkalje koja “dan što plete, noć opara, među javom i med snom”.
*** ***
Da sam prije tri dana umro, ne bih znao da u Lukšićevoj, a ne Lukašenkovoj Crnoj Gori novinare vraćaju sa granice, privode i saslušavaju na najobičniju telefonsku prijavu penzionisanog policajca.
izvor: vijesti.me, piše: Šeki Radončić, 02. April 2011., tekst “Bolna istina”
povodom teksta “Kobna istina” autora Srđe Pavlovića, “Vijesti”, 30. mart 2011. godine
Poštovani g. Srđa Pavloviću, hvala vam što ste se javili iz daleke Kanade, i tako mi pružili priliku da se čuje i moja strana.
Što govori o “demokratskoj” Crnoj Gori, ali i o stvarnoj moći čuvenog antirežimlije i mučenika Slobodana Pejovića.
Vjerujte, u roku manje od jednog sata, po Pejovićevoj prijavi, kao da je riječ o ubici, za mene je bila blokirana crnogorska granica (za Šariće, tek nakon dva dana). Ne žalim se: upravo me nazvala tužiteljica Snježana Zejnelagić koja, kako pročitah, razmišlja da li protiv mene da pokrene prekršajnu ili krivičnu prijavu.
Obećao sam da ću joj poslati video snimak intervjua sa Pejovićem, iz kojeg će tužiteljica, a uskoro i javnost Crne Gore, i to u mom novom dokumentarnom filmu, vidjeti na djelu crnogorskog Minhauzena: kako sam mu u “opasnoj sačekuši” u „nos zabijao diktafon“, kako „sam mu se unosio u lice“, „pozivao na tuču“, kako „sam bježao“…
No, sve je ovo manje važno. Mislim da ste postavili ključno pitanje: zašto sam Pejovića do skora grčevito branio, a sada ga prozivam, te da li “prvak istraživačkog novinarstva bio prevaren i zaveden”?
Istina je bolna: bio sam prevaren i, u ime istine, imam snage to priznati i djelom ispraviti. U međuvremenu sam otkrio da hrabri policajac Pejović nikog nije spasao, kako se hvali već stoljećima, već da se okitio tuđim perjem.
Uz to, kako tvrde meritorni svjedoci, Pejović je učestvovao u hapšenju trojice braće Rikalo, čije kosti ne možemo ni danas pronaći. A za sve imam dokaze: svjedočenje preživjelih koje je Pejović uhapsio a drugi pustili, svjedočenje žena kako je prilikom hapšenja njihovih najmilijih „čojski i sojski“ prijetio da će sve u kući pobiti…
O svemu tome će više biti riječi u mom novom dokumentarnom filmu, ali i u mojoj novoj knjizi. Dakle, cilj mog razgovora sa Pejovićem je bio da se čuje i druga – njegova – strana.
I razgovarao je sa mnom pred kamerom, čak se pohvalio kako je spasao “čovječanstvo i trojicu Bošnjaka”… Ali, kada sam ga suočio sa činjenicama koje kažu da laže, uslijedila je bujica brutalnih uvreda i diskvalifikacija. I to ćete, poštovani Srđa, uskoro moći vidjeti svojim očima.
Ne likujem. Priznajem grešku, srce me ponijelo: želio sam da u tužnoj priči o ubijenih 86 Bošnjaka, koliko sam ja otkrio, bude i “druga Crna Gora”, čojska i sojska. Obmanut sam. Varalica ima uvijek.
Te za oprost molim žrtve, njihove porodice i dobronamjernu javnost koja ponavlja moju grešku. Mene, nažalost, niko nije upozorio. I još jednom obećavam da ću tu veliku nepravdu, koju sam im nanio, ispraviti. Temeljito. I kamerom u boji, i crno na bijelo.
S poštovanjem,
Šeki Radončić
*** ****
izvor: vijesti.me, piše: Srđa Pavlović, 30.mart 2011., tekst “Kobna istina”
Zabrinulo me saznanje da je novinar i dokumentarista, gospodin Šeki Radončić, svoje pero i kameru odjenuo u sudijsku odoru, pa je počeo da izriče teške presude svojem dojučerašnjem heroju.
Iako se ovakve konstatacije donose nakon što se domaćem ili međunarodnom sudu prezentiraju dokazi, novinar Radončić je decidno ustvrdio da Slobodan Pejović “jeste ratni zločinac”.
Mislim da je ovim zaokretom Radončić doveo u pitanje svoje profesionalne sposobnosti, ali i svoj lični integritet. Javnost je upoznata s onim što je prije par godina i, po sopstvenom tvrđenju, na osnovu mnoštva dokaza, urađenih intervjua i značajnog istraživačkog napora, gospodin Radončić pisao o ulozi crnogorske vlasti u deportovanju bosanskih izbjeglica na gubilište, i o gospodinu Pejoviću kao usamljenom glasu razuma i moralnosti koji se opirao tom zločinu.
Sada priča potpuno suprotno. Ja sam u dilemi šta da radim s knjigom “Kobna sloboda”, koju mi je Radončić poklonio, i kako da danas iščitavam autorovu posvetu koja je meni, do juče, odisala moralnošću, istinoljubivošću, i profesionalizmom?
Današnje izjave gospodina Radončića sobom povlače mnoga pitanja. Da li je ovaj prvak istraživačkog novinarstva bio prevaren i zaveden onda kada je pisao o kobnoj slobodi? Da li je i on, poput Novaka Kilibarde po pitanju agresije na Dubrovnik, bio izmanipulisan medijskom halabukom o odgovornosti crnogorske vlasti za deportaciju, pa je naivno upao u medenu klopku?
Zašto gospodin Radončić ne prizna ovaj propust, ako je zaista riječ o propustu? Da li je, možda, poput onih nevoljnika iz pljevaljske Bukovice, i on napravio svoj ugovor s đavolom? Da li je gospodin Radončić postao kosbaša na mobi ratnicima za mir? Da li je ovo prva faza kampanje konačnog ućutkivanja svjedoka zločina, kako bi se oprale ratne biografije današnjih crnogorskih evro-atlantičara?
javniservis.me 
“Crna Gora je uradila sve sto je do nje po pitanju deportacije: isplatila je odstetu porodicama deportovanih, procesuirala je krivce, sada je na organima BiH odnosno Republike srpske da uhapse i osude egzekutore”
Ovo je izjava Šekija Radončića prije dvije godine, na poslednjoj tribini o deportaciji izbjeglica. Izjava je data 28 ili 29 maja 2009.godine na tribini u Podgorici i govori, meni bar, ako ne sve, onda puno toga.
o boze, o madona! je li ovaj Srdja Pavlovic sto ovo pise bio sa Vijestima i Monitorom kad su ovi podrzali DPS radi Crne Gore a napali Slavka Perovica sto nece sa DPS? zipp mozda ti znas jer vidim da odavno pratis?
Da. Bio je tada, koliko ja znam baš na tim pozicijama. Stim g.Vujo što ja nijesam jedan od onih koji će sad pljuniti na sve one koji su to uradili tako kako su uradili. Prosto smatram da to neki nijesu uradili iz interesa. Nijesam medju njima, pa da se pravdam, da se razumijemo. Obrnuto, neki su me u to vrijeme veoma napali što sam govorio i pisao “ne sa njima, sa njima sreće nema, ti nikada ništa dobro ne mogu napraviti, samo mogu pokvariti i uniziti”.
Žao mi je što je uvaženi Marko Vešović potpao pod veliki uticaj braće Radončić, pa bezrezervno staje na stranu Šemsudina Radončića i njegove neargumentovane napade na S. Pejovića, časnog svjedoka ratnog zločina deportacije bh. izbjeglica. (Zanemariću ovom prilikom Vešovićev sarkazam i cinizam o Crnogorcima). Gospodin Vešović jedno ne zna, ili neće da zna: sudski epilog nije onakav zato što svjedok Pejović nije imao argumente za svoje tvrdnje, nego zato što za sud deportacija nije ratni zločin! Dalje, sve ono što tvrde Šemsudin Radončić i gospođa Perović ima za cilj da abolira odgvo ornosti Mila Đukanovića, tadašnjeg premijera, znači odgovornog, kako to zakon kaže, i za unutrašnju i za spoljnu politiku države Crne Gore. Treće, Vešović i Radončić ne pominju sljedeću nevjerovatnu činjenicu. Sl. pejović je svjedok tužilaštva, baš kao i Ranko Martinović. Ali šta se desilo na sudu? Martinović je postao kontrasvjedok – svjedočio je protiv Pejovića! A ko je Ranko Martinović dobro je poznato Novljanima. Ko želi malo više detalja neka pročita posljednji broj Monitora, u kojem aktivni služebnik CB Herrceg Novi Anđelić kaže da je lično dva puta hapsio Martinovića zbog šverca cigareta!
Mislim da je ovo dovljno da i laik vidi kakva se providna igra igra kako za ovaj državni zločimn ne bi odgovarao tadašnji državni vrh!
Apsolutno saglasan.
cak ni vesna medenica nikad nije bila u ratu a seki ko seki i ko svi bukovicani redovno zaokruzivali i glasali nadajuci se od dzelata napravit dobrotvore.
pejovic je kako god obrtali okretali , castan i hrabar covjek. ovaj radoncic je perach proshlosti, spavach iz ratnog sinjela djukanovica i kompanije -kompanije od sarajeva ,republike sumske, preko beograda do podgorice.
Ovaj put se ne slažem sa drugom Vujom. Pavlović postavlja razumna pitanja i sva su na mjestu. Nema se potrebe petljati priča o njemu, Slavku i DPS u kontekstu ove priče.
Na Radončiću je da odgovori…
Pavlovic je u pravu, iako to na nesto konfuzan nacin porucuje: naglaskom na slucaj Pejovica, koji je svakako bio obicni operativac, skrece se paznja sa mnogo vaznije teme – pranja biografija Djukanovica i njegove garniture.
nema vise kvaliteta ko nekad sto je bilo, ovaj karirani sako od tvida bi se sto godina mogao nosit da se ne istrosi.
p.s. da li je posjedovanje ove knjige fotografija iz ekoloske crne gore kojoj se trojka divi dokaz za zaucesnistvo u prljavim rabotama, ili ne spada u korpus delikti kad se diskutuje kontemporarna politika?
Nevjerovatno – Marko Vešović ipak završi u Đukanovićevoj Pobjedi!
Da se sve ovo desilo negdje drugo bila bi to velika sramota,ali nazalost ovdje to ne vazi jer sramota na ovom prostoru ne postoji.Zrelost ovoga drustva je opet pala na ispitu,po ko zna kojem po redu.Birajuci ovu vlast i ovu opoziciju cg je pokazala koliko se realno suocila sa prosloscu i koliko njeno drustvo ima zrelosti da se ukljuci u civilizacijske tokove.Izolovano drustvo sa odglumljenim demokratskim institucijama i isto takvim zakonima su glavni zadatak kako vlasti tako i opozicije a sve u cilju obmanjivanja i stvaranju lazne slike o cg u svijetu.Realnost je jedno a sve ovdje sto se dogadja drugo.
irena 13. April 2011. u 9:58 pm kaže:
Nevjerovatno – Marko Vešović ipak završi u Đukanovićevoj Pobjedi!
Dje Marko da reče koju…doće Mitar,,,
Nepobitne činjenice povodom ovog slučaja su sledeće:
– Ratni zločin deportacije BiH izbjeglica se desio na teritoriji Crne Gore. Kako onda, tako danas, apsolutno vlast je imao DPS i njen neprikosnoveni lider Milo Djukanović, onda zajedno sa Momirom Bulatovićem i Svetozarom Marovićem.
– DPS, na čelu sa Bulatovićem, Djukanovićem, Marovićem je bezrezervno podržavao velikosprpsku politiku, agresiju na BiH i Hrvatsku. Politički, vojno, logistički, propagandno su pomagali Bosanske Srbe i njihovo rukovodstvo(Karadžića, Mladića, Plavšičku, Krajišnika).
– Milo Djukanović kao predsjednik vlade je po Ustavu bio zadužen za vodjenje unutrašnje i spoljne politike. MUP je bio njemu podredjeno i odgovorno ministarstvo, te je stoga po funkciji najodgovorniji za deportaciju. Zločin nijesu mogli sprovoditi niži policijski funkcioneri i inspektori, samoinicijativno, bez naredbi samog vrha režima.
– Očekivati da neko ko drži apsolutnu vlast u Crnoj Gori(formalnu i neformalnu), rasvjetli zločin za koji je odgovoran, procesuira samog sebe i pošalje na robiju, van pameti je.
Zločin deportacije na svijetlo dana prvi iznosi u parlamentu tadašnji poslanik SDA, mislim da je to bio Ćazim Lukač. U ratnom požaru, strahu manjina(ne samo nacionalnih već i političkih) u Crnoj Gori za svoj goli fizički opstanak, ta tema se potiskuje, baca u zaborav. Zahvaljujući Šekiju Radončiću, “Monitor”-u, LSCG-u, angažovanim pojedincima, tada veoma hrabrom svjedočenju Slobodana Pejovića, kasnije i pritisku Urduženja porodica deportovanih, zločin ponovo postaje aktuelan i neprijatan za crnogorski režim. Suočen sa tim i takvim pritiskom, poslije beskrajnih otezanja, opstrukcija ,uništavanja dokaza, pritisaka i zastrašivanja, aktuelni režim se odlučuje da krajem decembra 2008. godine isplati odštetu u iznosu od preko 4 000 000 eura porodicama žrtava deportovanih. Već krajem maja 2009. godine( dakle 5 mjeseci poslije isplate odštete) dolazi do potpune promjene stava gospodina Radončića po ovom pitanju, koji na tribini podovom deportacije održanoj u Podgorici izjavljuje, parafraziram:
“Crna Gora je uradila sve što je do nje po pitanju deportacije: isplatila je odštetu porodicama deportovanih, procesuirala krivce za taj zločin(!), sada je na organima Republike Srpske odnosno BiH da procesuiraju poznate egzekutore tog zločina”
Neposredno poslije toga kreće hajka na Slobodana Pejovića koji i dalje uporno priča o zločinu deportacije. U toj hajci na njega prednjači upravo Šeki Radončič i Udruženje porodica žrtava deportacije. Ne želim se trenutno baviti time da li je Slobodan Pejović heroj ili zločinac, prenosim meni poznate činjenice.
Samo godinu ranije Šeki Radončić uručuje nagradu KBS (Kongesa Bošnjaka Sjeverne Amerike) za njegovo hrabro svjedočenje povodom zločina, tvrdeći da nagrada ide u prave ruke.
Kao što znamo, procesuirani za ovaj zločin naknadno bivaju oslobodjeni.
Kao što znamo, za ovaj zločin još niko nije odgovarao. Zločin bez kazne, dakle.
Godinu dana poslije referenduma o nezavisnosti Crne Gore, Šeki Radončić na tribini održanoj u hotelu “Crna Gora”, izjavljuje, parafraziram:
“Pošle godine nijesmo održali tribinu da ne bismo remetili proces izjašnjavanja o nezavisnosti Crne Gore. Poručujem režimu da nema više tog višeg cilja koji će nas spriječiti da svake godine održavamo tribinu dok se ne kazne odgovorni za zločin”
O “višim ciljevima” kao razlogu za nedoržavanje tribine ne bih. U odnosu na pravdu i razmjere zločina, za mene ne postoje niti su postojali veći ciljevi. Odgovornih ni kažnjenih kao što vidimo nema, tribina takodje!
Ako je Slobodan Pejović zločinac a ne heroj kakavim ga ja i dalje smatram-dok se ne dokaže suprotno, zahvaljujući upravo pored ostalih i Šekiju Radončiću, onda je on samo zločinac koji je izvršavao naredjenja predpostavljenih tj. vrha režima, tako da mi je njegova eventualno odgovornost, kao i svih ostalih pukih izvršitelja, u drugom planu.
Ako je Slobodan Pejović “teški lažov, baron Mithauzen” kako ga sada kvalifikuje Šeki Radončić, čudno je da se pozivajući upravo na njegovo svjedočenje sada želi pokrenuti postupak protiv Momira Bulatovića kao odgovornog za deportaciju (njegova izjava data u intervjuu “Živa istina”), a zaboravlja se Milo Djukanović – tadašnji predsjednik vlade, evidentno po funkciji najodgovorniji za ovaj zločin.
Zar nije u najmanju ruku čudno, ako ne prozirno, da svo ovo vrijeme navedenu opstrukciju slučaja, čini sadašnja CG vlast, u kojoj od 1997.godine Momir Bulatović nema nikakvu upliv, već je ona skoncetrisama u rukama samo jednog čovjeka – Mila Djukanovića! Koga Djukanović time štiti? Sebe, ili Momira Bulatovića i nekog tamo Slobodana Pejovića? Nije valjda da su svo ovo vrijeme imali moć da zataškaju slučaj, prikrivaju i uništavaju dokaze, čak one iz Skupštinske arhive, zaboravljeni Bulatović i penzionisani policijski inspektor Pejović?
Kako je to gospodja Radošević čas “talibinka koja je pisala za fundamentalistički “Dnevni avaz” i vehabijski portal “Bošnjaci.net”, čas, “prepoznata mrziteljka Bošnjaka zbog čega je dobila otkaz u Devnom avazu”?
Kakav je to način obračuna sa onim koji drugačije gledaju na stvar, ako se kaže javno, kroz usta Marka Vešovića “Kad ufatim tu talibanku i stisnem je za jajca, oči će joj doći ko fildžani“?
Ko je “crnogorski Eskobar” koji je obećao “da će roknuti” Šekija Radončića, i pod čijom zadatku je upućivao takve prijetnje? Nije valjda po nalogu Momira Bulatovića ili Slobodana Pejovića?!
Kakva je suštinaska razlika izmedju prijetnji “crnogorskog Eskobora” upućenim BiH novinaru, i prijetnji BiH novinara upućenih crnogorskoj novinarki?
I još mnogo kako i zašto.
Kada dobijem odgovor na ova pitanja, moguće da promjenim stav. Ovako, do daljneg, sve smatram jednom od već vidjenih ujdurmi za pranje lika i djela Mila Djukanovića. I to ujdurmi, koje, pazite paradoksa, obično kreću iz BiH, kao ona o dodjeli Internacionalne nagrade lige humanista.
Na kraju. Spomenik žrtvama deportacije – DA, treba i mora se podići. Ali tek kada se kazne glavni i odgovorni za zločin. Bez toga, NE. Jer je to jedan od vidova kupovanja abolicije, na koju, ja bar ne pristajem, pristali svi ostali, kako u Crnoj Gori tako u BiH.
P.S. Ovo pišem kao učesnik i svjedok gore navedenih tribina i kao neko ko od početka prati slučaj deportacije, cijelo vrijeme se zalažući se za rasvjetljavanje ovog zločina i kažnjavanje odgovornih.
Zippe svaka čast za ovaj post!
“Spomenik zrtvama deportacije -DA,treba i mora se podici. Ali tek kada se kazne glavni i odgovorni za zlocin. Bez toga,NE.”
to je to!
“Spomenik zrtvama deportacije -DA,treba i mora se podici. Ali tek kada se kazne glavni i odgovorni za zlocin. Bez toga,NE.”
Ovo je i moj stav Zippe!
Gledao sam Živu Istinu u kojoj je gostovao Radončić. Barem tri puta je pomenuo da Đukanović nesporno snosi političku odgovornopst za deportaciju, a da je njegova krivična odgovornost, kao i Bulatovića, stvar Tužilaštva i suda.
Kako ovaj Zipp to nije čuo, nije mi jasno. I Inače, čitajući ove komentare, stičem utisak da je previše strasti i premalo realnosti
Pogledajte je ponovo. I vidjet čete sledeće.
Uistinu je nekoliko puta Radončić pominjao moguću odgovornost i Djukanovića, onako ovlaš, kao sporednu, onu da je “to stvar Tužilaštva i suda”. Našeg, nezavisnog, dodao bih.
Ali je glavna i direktna krivica prebačena na Slobodana Pejovića, mogućeg izvršioca naredjenja, i Momira Bulatovića tadašnjeg predsjednika države. Rečeno je eksplicitno da će protiv njih dvoje biti pokrenut postupak pred sudom za ratne zločine u Sarajevu, a skoro cijela emisija je potrošena na dokazivanje krivice prvog, te blaćenju onih koji ne pristaju na takvu farsu.
Ovlaš ili ozbiljno, to je sad pitanje utiska. Ovlaš pogledam komentare na ovom portalu i rekao bih da ste vi odavno presudili svim ljudima i događajima i da tu više nikakvi novi dokazi nemaju svrhe
Mislim da je problem kod nas što se uvijek “prikupljaju dokazi” za očigledna krivična dijela sa jasno poznatim izvršiocima, krivcima nalogodavcima i očiglednim dokazima. Počev od deportacije i Dubrovnika npr, pa do Avale, Zvale, KAP-a, Željezare, ili npr. desetka očiglednih krivičnih djela Miomira Mugoše (od slučaja “Carine” do slučaja sa Mirijanom Mugošom).
Nasuprot tome, desetine neriješenih ubistava sa političko – mafijaškom pozadinom tapkaju u mjestu, istraga je u toku. Moguće da većina nas prebrzo sudi, ali sam siguran u jedno; velika većina posjetilaca ovog portala smtaraju žalosno-smiješno-nemoguću situaciju, u kojoj npr. zbog zločina deportacije Ranka Čarapić diže optužnicu protiv Mila Djukanovića, hapsi ga Veselin Veljović, a sudi mu Duško Marković.
Ову тему или пратите или не, овако вам је све збркано и недосљедно. Укратко манипулисање жртвама ради постизања политичких циљева је јако изражено код свих судионика ове ‘полемике’ и постаје крајње неукусно. Пропустили сте текст Соње Радошевић, текст Шекија Радончића, реаговање Коче Павловића и осуду удружења мајки енклава Сребреница и Жепа Срђе Павловића…
S obzirom na:
– ogromnu medijsku i drugu masineriju koja se odjednom pokrenula oko ovog slucaja, uz pritiske i moguce prijetnje,
– ukljucivanje raznih BiH drustava u citavu pricu kojom joj se daje jedna potpuno nova tezina,
– manipulaciju cinjenicama i izvrtanje istine, barem dosadasnje, o odgovornosti za deportaciju,
– tendenciozno i lazno predstavljanje stavova o podizanju spomenika zrtvama deportacije, kao otpora suocavanja sa prosloscu umjesto potpuno obrnuto,
– tendenciozno izbacivanje u prvi plan Srdje Pavlovica (jos iz daleke Kanade), Sonje Radosevic, Milana Popovica, sve srpsko-crnogorskih/pravoslavnih imena, preko cega postaje laksa i vjersko-nacionalna manipulacija, i posebno,
– zrtve deportacije, njihove emocije, krv i suze,
odgovornost za predstavljanje prave istine, prije svega Bosnjacima, sada lezi na bosnjackim intelektualcima – ljudima poput Serba Rastodera, Ibrahima Cikica, Esada Kocana i drugih.
Ne kazem da prof. Pavlovic ili Sonja Radosevic treba da se povuku iz price jer su apsolutno u pravu (a to bi druga strana jedva docekala), vec da bosnjacki intelektualci moraju aktivnije da se ukljuce u pricu i suoce se sa svojim sunarodnicima po ovim pitanjima.
Saglasan sam sa tobom Vladimire.
Stoga pozivam i prozivam Šerba Rastodera da zauzme svoj jasan stav povodom ovog pitanja, te da se sa njim javno oglasi.
Siguran sam da gospodin Rastoder ima veoma jasnu predstavu u ovoj, samo naizgled zamršenoj priči. Stoga je dužan i obavezan da se javno oglasi. U suprotnom, smatrat ću njegovo neoglašavanje krajnjim oportunizmom.
U stvari, gospodin Rastoder samo treba da javno potvrdi stav izrečen u “Vijesti”-ma, kolumna “Besudna zemlja” izrečen prije 20-tak dana:
http://www.vijesti.me/kolumne/besudna-zemlja-kolumna-17361
Nijesam tada vidio nijedno regovanje, niti Šekija Radončića, niti Udruženja iz BiH, iako je suštinska poruke te kolumne na fonu ovih protiv koji se trenutno vodi hajka, koja me neodoljivo podsjeća na one sa početka 90-tih.
Велика је заблуда да је ова комплексна операција прања биографије Ђукановића новијег датума, иако је јасно да је тренутно нарочито јаког интензитета, будући да се наслућује појављивање нових доказа о одговорности диктатора и можда отварање неког новог процеса у иностранству. Кључни играч у свему овоме, Радончић, још је прије 6 година јасно аболирао Ђукановића од одговорности. Ево једног интересантног докуманта који сам пронашао на Интернету (ради се о интервјуу Радончића листу “Дани”, из 2005. године), који то недвосмислено показује (иако Радончић “стидљиво” и лукаво помиње моралну и политичку одговорност диктатора):
“DANI: Stranke koje su tokom agresije na Hrvatsku i BiH mobilizirale i slale Crnogorce u rat, za deportaciju danas optužuju premijera Đukanovića. Da li ste u istraživanju zločina pronašli argumente i za njegovu odgovornost?
RADONČIĆ: Mislim da se tu radi o jednom vještom manevru sa namjerom da se zaštite pravi zločinci, koji su taj zločin počinili u ime “Velike Srbije”. Ide se sa providnom ucjenom: “Đukanoviću, ako naše ljude izvedeš pred sud za ovaj zločin, mi ćemo u svojstvu opozicije prstom pokazati na tebe kao nalogodavca tog zločina”. U svojim dugogodišnjim istraživanjima nisam pronašao dokument ili makar svjedoka koji bi ukazivao na pravnu odgovornost Mila Đukanovića u ovom zločinu. Za tadašnjeg crnogorskog predsjednika Momira Bulatovića sam, s druge strane, pronašao nekoliko kompromitujućih dokumenata i zabilježio izjavu Slobodana Pejovića, učesnika te akcije, koji Bulatovića direktno dovodi u vezu sa tim zločinom. U svakom slučaju, sa moralne i političke tačke gledišta, Đukanović je odmah nakon nezakonitog hapšenja i deportovanja građana BiH trebao da podnese ostavku, na čemu sam još 1992. godine insistirao”.
Што се тиче изјашњавања Растодера о одговорностима у овој епизоди, ни у овом тексту који је Зип презентовао, нити у једном другом који сам имао прилике да прочитам, не уочава се јасно и недвосмислено означавање диктатора као одговорног лица. То је за мене индикативно.
Pomenu vas misko druga famelja u danasnje vijesti, no ne zbori, koji portal i koji blogeri, neki tekst o sekiju…
Da vidimo kakav ce ishod biti nakon dodjele Trinaestojulske nagrade gospodinu Rastoderu.Gospodin Rastoder je NEOSPORNO zasluzuje, ali problem je u drzavi koja odlucuje o dobitnicima nagrada.Svjedoci smo preokreta i zaokreta.Iskreno se nadam da ce gospodin Rastoder ostati dosljedan! Bila bi VELIKA STETA za Crnu Goru da gospodin Rastoder ne iskoristi ovu nagradu kao jos jedan podstrek za borbu protiv nemani i revnosnije se ukljuci u odbranu istine i casti.
Gospodin Rastoder mora biti svjestan ovog trenutka,ove jedinstvene sanse koja Nam je pruzena da izgradimo zdravo drustvo istrijebivsi monstrume koji su razorili desetine hiljada domova! Gospodin Rastoder mora znati da to mozemo i moramo raditi udruzenim snagama!
Zivjela nam Crna Gora!
Бошњачки естаблишмент у Црној Гори је превише заузет својим ‘генијалним’ идејама о стварању санџачке аутономије од двије државе и регионализацији Црне Горе да би се бакћао са овим стварима. Зато су барјак преузели профитери свих боја и ликови оптерећени дневно политичким дешавањима а сви заједно не доприносе него праве фарсу што у крајњем одговара наизглед само једној страни а чини ми се ипак свима. Поготово је фарса прича о споменику јер већина противника је била за, док режим није прихватао идеју, када су осјетили, не да су се одлучили него да размишљају да је ипак прихвате сви као један су кренули у контраофанзиву само сада са промијењеним причама.
На крају, као у оној анегдоти када је једна од странака у поступку замолила судију да приликом доношења одлуке буде имала у обзир што је њу заступао такав адвокат, тако ће неко морати у име жртава да замоли јавност приликом доношењу суда о свему овоме да узму обзир што их заступају овакви ‘адвокати’. А ‘адвокати’ као адвокати сви папрено плаћени и сви срачунати да уграбе што већу корист за себе у било коме смислу.
Све у свему ово је карневал неукуса а као неки репер тог неукуса представља један од интернет ‘адвоката’, лице које се потписује као ‘перфект странџер’. Свакоме коме су познати његови ставови, а већини морају бити јер је неуморни прегалац на промовисање својих копи пејст урадака. Врхунац лицемјерја је када он стане у тобожњу заштиту депортованих муслимана,
Prave krivce za deportaciju Muslimana iz Herceg Novog treba poslati pred sud i tacka. Ako je za to zlodjelo kriva drzava, onda je logicno da je je onaj koji je bio predsjednik drzave snosi glavnu krivicu. Sve ostale price su price za placenika koji su placeni za pranje sporkog vesa, obraza i novca, a tebe Tajovicu neka je sramota, jer se javljas svaki put kada treba odbraniti zlocin koji su pocinili tvoji sefovi.
Госпођо Оља, појам ‘шефова’ може бити јако широк и не знам гдје би дошли кад би га се досљедно придржавали и да ли би то вама одговарало. Замислите колики би то искорак за вас као интелектуалку био када би умјесто порције увреда којом почастите сваког чији вам се став не свиди рекли нешто конкретно. Јесте да захтјева одређени напор али вјежбама се може постићи та кондиција. Један ментални пилатес вам не би шкодио.
Ja praktikujem kundalini jogu Lado i imam moc vizualizacije, a uz to Njegosava djela koristim za mentalnu kondiciju i ako nije potrebno biti veliki intelektualac, da bi se procijenio takav lik kao sto je nick, lado tajovic i zakljucilo da mu je moral nula, obzirom da opravdava zlocince.
Кад види што је од тебе направила ментална онанија одаће се бокешким хедонијама.
Ето, сад ‘оправдавам злочинце’!? Ђе, кад!? Јел’ ово рафална паљба, па можда се и покоди што год? Можда се улови која дивљач за ‘бокешке хедоније’? Хм, хм, хм… Уз сљедећу порцију увреда ако може да ми се сервира и каква салата, уз вашу ‘кухињу’ мислим да урнебес најбоље одговара.
Сад си се, као, нашао изненађен јер се примјећује да оправдаваш злочинце? Па цјелокупно твоје интернет-прегалаштво се може свести на оправдавање злочинаца. Чиме си се друго ти бавио на разним порталима, Увце? Када год би својим штакорским ноздрвама негдје намирисао да би се могла скупити нека анти-режимска енергија, одмах би се, не буди лијен, ангажовао да то исмијеш, осујетиш, саботираш. Са својим препознатим техникама љигавог стаљинистичког подметања, руководећи се оном да ће хиљаду пута поновљена лаж постати истина (као што упорно радиш када мене помињеш) Штитио си и штитиш криминалце и злочинце, један си од кербера диктаторског система, али ни то не радиш отворено, већ увијек некако из прикрајка, љигаво. Зато што си био и остао опортуниста. Никада овакве штакорске, про-режимске текстове нијеси писао под својим именом, већ искључиво испод псеудонима. Из своје мишје рупе пажљиво проматраш како ће се завршити сукоб зараћених страна, није ти више удобно под окриљем Друге фамилије, а у случају нове побједе Прве фамилије (коју прижељкујеш), спреман си да им се понудиш са својим “патриотским”, државотворним текстовима љигавог штакора. Али превидио си једну ствар. Није већина читалаца и коментатора и уопште људи толико наивна колико си мислио. Прочитан си.
На салату нек те води проф. Перовић, за чији грош овђе онанишеш по васцјели дан не би ли омаловажио оне који су препознали нови фукарлук “Друге фамеље”
Ја наступам овдје само чињеницама и објективним пресјеком ствари. То што ви имате проблем да се посвађате са тиме није мој проблем. Не омаловажавам ја вас, ви сами себе омаловажите својим језиком.
До кад буде јерес у Црној Гори поставити логичко питање, до кад се умјесто одговора добије ‘удбашка’ пљуска, нема срећа. Моји су критерији јасни и увијек исти, ваши се мијењају од прилике до прилике.
С обзиром да је један коментатор написао да сте ‘силом савезници’ никако да ми одговорите јесте ли и с милом, ма шта то значило.
Tiocfaidh ár lá !!!
Из та мишје рупе у којој боравиш ти никога не можеш да омаловажиш. Твој “објективни пресјек ствари” и “логичка питања” мистериозно нестају када ти се на путу нађе јуначка фигура Двометрице. Тада занијемиш, не успијеваш чак да изустиш ни цичање којем су те научили твоји штакорски пријатељи. Јеси ли макар у једном од 150.000 коментара које си оставио написао некада нешто критички на рачун Мила Ђукановића? Нијеси, иако си члан Друге фамилије. То је једина ствар у којој си био досљедан.
Lado, nemas potrebu za pravdanjem.
“Horsko arlaukanje nije valjan dokaz”, rece jedan Milov spijun koji je “hvatao Rashove granate na volej”
Gosn Nepoznato,sto je to od cega vas je strah da prepricate stav Miodraga Perovica u danasnjem izdanju Vijesti? Ili Vam je ,kako vam ime kaze,nesto nepoznato,te zavrsavate tzv. recenicu sa tri tacke.
” Za rezim bi bilo bolje da ga ovako degradirani Semsudin Radoncic, vise ne brani.”
Voljeli Miska ili ne,svako normalan se slaze s konstatacijom da je Semsudin Radoncic degradiran.
****
http://www.bosnjaci.net/prilog.php?pid=42482&BRATSKO_POMIRENJE
http://www.bosnjaci.net/prilog.php?pid=42486&PAVLOVI%C4%86I_I_NJIHOVI_MENTORI_-_RATNI_ZLO%C4%8CINCI
Dio bosnjackog establismenta je ucario par fotelja na racun dijaspore koja je glasala za nezavisnost. E,sad se drze fotelja ka pjani plota,pa zmure pred strahotama,a sto ne bi i pred izmisljenom pricom DPSa o toboz podjeli. Ko nasijeda na tu pricu pravo je magare.Sve ce DPS masinerija da izmisli,iskonstruise,prekroji,iskroji samo da ucini sto joj srcu drago.U ovom momentu je tom srcu najdraza sloboda.Ispucali su sve adute,kraj se blizi.
“Spomenik zrtvama deportacije -DA,treba i mora se podici. Ali tek kada se kazne glavni i odgovorni za zlocin. Bez toga,NE.”
Tako je Zipp ! Na ovome treba zajedno da insistiramo.
Na ovu temu je sve ispricano. Rezim bezocno izokrenuo cinjenice tj. uzase iz proslosti u svoju korist. Sudstvo, u biti, ne postoji, a javnost izmanipulisana (zato sto nikada nije dostigla stepen zrele javnosti) i tako unedogled…
Pomenu Profiter blogove. Baš vam je kompliment dao. Koliko je vas Misko i njegova služinčad, sakriveno nickom? Polovina, zaklela bih se.
NEPOZNATO devojce,MILO li ti se zaklinjat ?!
“Monitor” je mjesecima optuživao Šerkija Radončića da je režimski agent.
Ali pošto je on najavio tužbu, evo kako Perovićevi jurišnici objašnjavaju taj termin:(današnji Monitor)
“Radončić je najavio i tužbu za uvredu zbog toga što su ga Popović, Kočan i Pavlović nazvali ,,agentom režima”. U prevodu – onaj koji zastupa i promoviše vrijednosni sistem vlasti.”
Stvarno je najteže posla imati sa ljudima koji se Boga ne boje, a ljudi ne stide…Šeki ih očito najbolje poznaje.
Zver.
Ako je Šemsudin Radončić toliko degradiran kao što tvrdi Don Miško Profiter Perović, što toliko vremena i prostora potroši na njega. Pa on je mrtav čovjek. Što brate, ako je tako, pišaju po mrtvom i degradiranom čovjeku i na njega troše toliko energije i prostora po novinama
Ima li dje u elektronskom obliku to regovanje Miska Perovica?
http://www.vijesti.me/kolumne/neredigovani-seki-kolumna-24666
Mitre,pokajnicko nepoznato devojce,kasno je!
Mitre, evo i ja da se upišem: Potamanili se dabogda tvoji i Šemsudinovi sa Miodragovim, da nijedan ne pretekne. To vam želim javno, a da me ne grize savjest. Zlo da zlo istrijebi, zapjevala bi Crna Gora.
Isplativši Šemsudinu debelu lovu, Profiter je priznao da je, zajedno sa Ljubišom, Željkom i Slavoljubom – pokrao Šekija! I ostale!
I sad, mrtav ladan, kao da se ništa nije desilo, drži moralno slovo.
A tekst je, vjerovatno, napisao u stančugi od trista m2, koji je kupio od Aca Đukanovića!
Koji je tu zgradu napravio od para koje je dobio kad je prodata CKB, dominantno u vlasništvu Druge famelje, ali sa polijepim udjelom Prve.
A Profa drži vakelu o poštenju i vlastitoj oporbenosti ko da smo svi jebeni u mozak.
Ma, daj više, stvarno batali priču i krckaj te milione dok ti ne zakucaju na vrata ko Svetici…
Profiter ima brata Mila i biznis partnera Mila Dj.
Ovo je definitivno jedina zemlja u kojoj se jedna lopovska druzina predstavlja kao moralna alternativa drugoj, zato sto je maznula nesto manje!
A vidim genijalce i na ovom portalu, koji imaju razumijevanja za poziciju onih koji su manje ugrabili.
kad se prashina slijegne, svima je krivo shto se nije malo vishe okoristio o tudju nesrecu. stavraju se zaista chudni paktovi, da nelogichnije ne moze biti. osim ako n epogledate malo “dublje” i vidite da tu iam neka tajna veza izmedju kriminalaca na vlasti i kriminalaca koji bi na vlast.
Svassta!
PROFIT je bog KAPITALIZMA.
prochitao sam link koji je preporuchio zipp. o istoricharu na zadatku nemam shta da rechem. ali, on spominje Djilasa, i Besudnju zemlju ne “besudnu”, shto je parafraza tudje misli. Djilas je bio natprosjechno inteligentan zbir, vrbovan od Velike Britanije. zavrshio je kao Britanski chovjek ne velikosrpskom-zadatku. ‘ nako uzgred. njegova uloga sponzorushe u randevuu Miloshevic-Tudjman nije rasvijetljena. bice-bice!
zashto je ovo vazno? vazno je iz razloga shto ne mozesh sad 2011 pljunuti etnichkog Crnogorca koji nije 90-ih poslushao “zov otadzbine” nego je stao bar verbalno na branik pravde i slobode. u choporu kakav su Srbo/Crnogorci duplo je teze ostati po strani ili biti protiv “zova otadzbine” jer je choporativni, plemenski poriv previshe jak.
moze li chovjek misliti individualno? chovjek je, naravno, socijalno bice.
mislim da se slobodno, individualno mishljenje vjezba. etc. e sad, nije mi jasno kakva su moralna vertikala nekolicina pobjeglica koja je ostavila bosansku sirotinju da im brani kuce, da bi se oko njih polomila ovolika “koplja”. da potegne ovoliki boshnjakluk, crnogorstvo i srpstvo male Crne gore da ispravi krivu pravdu? valjda je riejch o tome da je Crnogorska vlast od 90 dio Velikosrpskog zlochinachkog plana, u toku chijeg ostvarivanja su se desili mnogobrojni zlochini.
pustite vi sad udruzenja takva-onakva, nije to mjera nichega, njihova je sloboda udruzivanja i kazivanja mishljenja… svjesni etnichki Crnogorci i ostali stanovnici Crne gore koji su i gradjani, stoje pred sudom Istorije i trebaju sprati sa sebe ljagu zlochina i nepochinstva u kojima nijesu ucestvovali, nego su se suprostavili. kako, kad i gdje?
PWS
‘vako ka ste pametni i experti za sve… ako je za zlochin kriva drzava tj. najveci funkcioneri te drzave, zashto oshteceni tuze potencijane krivce sudu te drzave? ima li neki drugi sud, EUvropski ili Medjunarodni sud kome se oshteceni trebaju obratiti? shta znachi sva ova maskarada, nashki recheno, ko koga odje …?
Posljednje saopstenje bosnjackih intelektualaca smatram vrlo vaznim, i to ne samo zato sto sam na ovom mjestu naveo da je upravo takvo nesto potrebno, s obzirom na eskalaciju manipulacija.
Naime, iako je saopstenje na neki nacin previse diskretno (a razlozi se daju naslutiti), pa time ostavlja prostor za sumnju da ce na adekvatan nacin biti percipirano od strane onih kojima je prvenstveno upuceno, ono ipak jasno navodi da se “ti(m) medijski(m) napadi(ma)” – “organizuju pod pokroviteljstvom vlasti”, sto je ipak najvaznije u citavoj ovoj ujdurmi.
gos. Nedovicu, uchinite uslugu sebi, Crnoj gori i pravdi. vi crnogorski slobodni inetelektualci inicirajte, uz pravnu podrshku, jednu Rezoluciju kojom ce biti zabranjeno i kaznjivo NEGIRATI GENOCID u BiH, koji je izvrshen od vojnih i policijskih snaga “PC”, specijalnih formacija iz SeReJe, uz pomoc i koordinaciju DB i Vlasti SeReJe(Srbije i Crne gore.
to je neminovnost, za godinu ili dvije, svejedno, pa je bolje inicirajte sami nego da vam je drugi nametnu. bar jednom podjite u susret buducnosti, koja htjeli vi ili ne, dolazi.
Gospodine Pi-Dabja-Es,
ja sebe ne ubrajam u crnogorske slobodne intelektualce, vec sve sto pricam radim iskljucivo sa pozicije obicnog gradjanina. Zivim daleko i nemam ambiciju aktivnije da se ukljucujem u procese, a i vecina onih koje smatram slobodnim intelektualcima je ili van Crne Gore ili povucena u neki svoj mikro-svijet u kom i dalje vlada zdrav razum.
Tako da cemo i vi i ja morati da se oslonimo na ove intelektualce (i “intelektualce”) koji su vec na sceni, i pokusati da ih natjeramo da zaista i djeluju u skladu sa ambicijom da budu savjest drustva.
oprostite shto sam Vas shvatio kao aktivnog svjesnog intelektualca u Cg…
svejedno vjerujem da intelektualci trebaju djelovati u korist univerzalnih principa preko vjeshtackih granica kao nacija, religija…etc. onako kao Slavko Perovic, Srdja Pavlovic, Milovan Jankovic i ini 90-ih.
Milo vidje da nema aera od bosanskih intelektualaca pa sinoc okupi ovdasnje duduke.Pripremimo se na jos jednu sezonu opanjkivanja,zavjera,nadjacavanja! Zao mi je Milo,ali ima nas dostina koji smo znanjem potkovani, ali nepotkupljivi.Idemo do kraja.Pate pate.
Meni je zanimljivo, pored ostalog, sledeće:
Primjetno je da su udarne pesnice ovog režima postali svojevremeno istaknuti ili najistaknutiji novinari “Monitor”-a. Od Vojičića do Šukovića, Djuranovića do Borovićke, Šekija Radončića do Mihajla Radoičića…
Tako se Nikolaidis u svojoj najnovijoj “analizi-komentaru” bavi, očekivano, a sa kim bi drugo do “dobrim i poštenim” Vujanovićem. I u tom tekstu, potpuno van teme ubacuje sledeće:
3. Ej Šeki, Šeki, tako ti Allaha, dovešćeš me Šeki do prosjačkog štapa. Pardon, to nije predsjednikova, nego pjesma Željka Ivanovića.
Muka je kada se piše što se mora i traži da napišeš.
http://www.portalanalitika.me/analize/politika/37874-tri-mandata-hou-ja-neu-jedan-neu-dva.html
Нико није учинио више на банализацији цијелог процеса од горе поменутог тројца. Покушавајући на њему да политички профитирају претворили су све у циркус гдје пословично незаинтересованом црногорском грађанину за ствари те природе не да му није јасно више о чему се ради већ га уопште не интересује. Милан Поповић не да је захвални ‘непријатељ’ већ је ходајућа анти реклама ставовима које износи. Са овим смс порукама су заокружили представу и себи набацили имиџ ‘љутих’ противника режима и ‘велико мученика’ чији су телефони доживјели грдна страдања примајући те поруке ‘спорне’ садржине. Страшно. Аферим вам господо.
Lado, ocigledno nemas pojma o sadrzini tih poruka zato ucuti. Pssssssssssssssssssssssssttttttttt!
хмхмхмхм…., не ја само, него нико па ни ти…. псссссссттт… само тихо да неког не пробудимо…..
aaa, evo ga svratio specijalac….psssssst!
да, да, да… вратија се… ух, а ви конструктивни као увијек, спремни на зрелу полемику… упссс… пссссссссссстттттт…. нека те људи, тихо! Пробудићете ђавола у Лада… ех, Ладо, Ладо…
Tako je Lado! Sticajem okolnosti upznat sam sa porukama – tuyilac je potpuno u pravu. SSeki ih je samo opomenuo da ne lazzu i ne diraju njegovog bratam koji sa ovim nema veze. Pored ostalog, Koccan iz Godoccelja drzi predavanje i moralisse o filmu koji nije ni vidio, vidi se da je stari komunisticcki kadar i Pobjedin novinarcic. Popovic je izgubljen sluccaj. Marko i SSeki samo naprijed deri po tim nadobudnim tzv intelektualcima i profiterima koji umjesto da se stide javnost pokusavaju da obmanjuju nekakvim nemusstim saopsstenjima, ali sve će izac na vidjelo pa i njiov Slobodan pejovic, od kokjeg su oni napravili budalu
zaladio, preladio, na'ladio,o'ladio- svi moguci sufiksi i prefiksi dolaze u obzir.Lako li je ” lad” nakalemit.A,sve zahvaljujuci fleksiji nasega jezika.
Ali,problem je kada se suocavamo sa flektivnim karakterom,a pogotovu onim koji je poduprijet neznanjem, a otlelotvorenim u imenu Lad(o).Jedino sto mi pada na um je skracenica od ladovina.E,zamislite sad kakva je to osoba koju krasi ime koje, u sustini, znaci letargija i natkrivenost.
Летаргична, каква би друго. Провалио си, а!? Него читај мало, нахрани се…
О моје сунчано порекло та потонула крв
Нека се заборави пријатељство дрвећа и птица
Нека се земља развенча са сунцем Жица
од воде проденута кроз уши боља је него црв
Отишао Изашао на врата којих нема
У свим водама зелени пси ме траже
Овде нико не долази одавде нико не одлази, топле лажи
пољубаца закопа у песак ова пустиња где се спрема
крвожедна тишина коју својом љубављу хранити треба
у овом изобличеном простору чија смо поломљена
ребра
из чијег рамена чудовишне птице вире
Руко испружена према другој обали клони
Ако смо пали били смо паду склони
Овде је ноћ што се животу опире.
zivjelo nezavisno tuzilastvo Crne Gore!
zivjelo mafijasko drustvo koje podrzava nezavisno tuzilastvo Crne Gore!
zivjela mafijaska drzava Crna Gora!
sokrata za porotnika, a specijalca Lada za drzavnog branitelja mafije. sluzite mafijasima,segrti djavolji, jer
za drugo i bolje i nijeste sposobni!
Живио нам ти и сви квази опозиционари са тобом, живио Милан Поповић и слични ено им Мило наздравља двадесет година, живјеле и пљувачне жлијезде и звијезде под којом се ти мудраци родише. Прави маскенбал, све искежена лица искачу из сваког угла обојена разним позиционим и опозиционим бојама без трунке креације и позитиве. Пајаци кога више никог не засмијавају и који се врте у свом зачараном кругу уврнутих вриједности.
Zamorena pesma
Oni koji imaju svet
Neka smisle šta će s njim
Mi imamo samo reči
I divno smo se snašli u toj nemaštini
Utešno je biti kamen
Premudro je biti vatra
Pobožno je biti ništa
Lado Ladisha,evo ti ga Semsudin Semso Seki ili kako vec danas opet u Vijestima. Opet me covjek nasmijao do te mjere da me stomak poceo boljet. Obolio je od patoloske ljubomore koja prijeti da mu totalno zatruje organizam.
Sekinih dere ko Musa jarca da imaju imalo morala i prst obraza visse se niakd ne bi pojavili u javnosti. Kočan bi pobjegao u Godocelje, Popović u Andrijevicu, a Pavlović na Žabljak. Samo lado naprijed, naprije Seki, naprijed Marko Vesovicu!
Kuku Ladu, đe si ga strpao…
Pita Masha Sekija: Koliko ih je brate? Ovaj njemu: Desetak…Ma ko ih sisa nas je dvoje a oni su sami. hahahahahha koje smlatine
Perjanici Mila Djukanovica ujedinite se!Spasite Crnu Goru od samija sebe! Iznjedrite se u bestseleru,recite sve sto ve muci,vi trojica patriota neopjevanih!Vristite ako treba,pucajte,bijte,lazite,ubijajte,silujte,srozajte i vas i nas samo da ve razumijemo! Tesko nam pada kad ve gledamo tako smrznute, natkrivene plastom neopjevanoga gospodara Crne Gore!
Kad kazem perjanici mislim na Lada,Sekija i Marka.Tek toliko da ostane zapisano u ovim analima.Da ih istorija dobro zapamti.
зверко,
написали икад ишта смислено? Пробај, никад нећеш успјети ако не пробаш.
секс,
озбиљно Шеки изашао у Вијести!? Нисам знао… ццц…, докле то иде. Хоћеш ли оне смс поруке објављивати или су поштапалице твој врхунац? Мислим, ако је ико информисан ти си јел’? Зато и имаш те стомачне тегобе.
Ja i Sex, smisljeno,pa jos i na eks! Zivjela nam Crna Goro, vjecna nam bila majko nasa!
Domovino moja jedina, ocnji vidu moj, sreco moja, ne daj se!
Jedan zverski sex da nas sladi ili hladi hahahaha. A Lado ol nas sladiti ili hladiti?
Јеси ли пробао џогинг и друге видове ослобађања вишка енергије и фрустрација. Ја сам против хемије, само природно. Могли би секс и ти упражњавати ово и у стварном свијету, не само виртуелном.
Него интересантно како су главни борци против спиновања, обесмишљавања, заједљивих пецкања, лицемјерја, пројекција који води до растакања озбиљне расправе углавном њени промотери. Немогућност да кажу шта квалитетно или изнесу чињенице надомјешћују огромном количином глупости које изруче овдје. То је данашња Црна Гора и то је амбијент у којему ‘паметни заћуте’ како казаху и у томе лежи одговор зашто многи ћуте. Ко има воље да се бори са овим позиционо-опозиционим зверкама и њиховим идиотаријама?
Umjesto komentara:
Autor fotografije “tri mlada i lijepa” đetića je Vladimir Crvenk. Svjedok sam nastanka fotografije.
Tokom posjete štanda “Univerzitetske riječi” Vlado, Vladika – kako smo ga zvali iz milja, dao im je u ruke reprezentativnu fotomonografiju “CRNA GORA EKOLOŠKA DRŽAVA” i to ovjekovječio znamenitom fotografijo,
Nema Vlada od 2913. godine kada se ispisao iz živih, ali i upisao se u red najznačajniji crnogorskih fotoreportera. Nema Vlada, ali zato ima mnogo onih koji prisvajaju njegovu umjetnost fotografije potpisujući se da je to ili iz lične arhive ili, bez legende.